Da je zavisilo samo od njega, Branko Kostić bi – prema njegovom svedočenju na suđenju Slobodanu Miloševiću – u martu 1991. uveo vanredno stanje ili izvršio vojni udar, u junu te godine bi u Sloveniju poslao mnogo više vojnika, dok bi u oktobru 1991. mobilisao 150.000 rezervista i poslao ih u Hrvatsku da silom deblokiraju kasarne JNA


U dosadašnjem toku svedočenja u odbranu Slobodana Miloševića, bivši član Predsedništva SFRJ Branko Kostić je izrazio žaljenje zbog nekoliko, po njemu, "propuštenih prilika" da se jugoslovenska kriza razreši na drugačiji način. Zamerio je, prvo, generalu Kadijeviću što u martu 1991. nije izvršio vojni udar, nakon što savezno Predsedništvo nije prihvatilo njegov predlog za proglašenje vanrednog stanja. Zatim je, kao "najveću grešku" vojnog vrha JNA, naveo odluku iz juna 1991. da se u Sloveniju uputi "samo 1.990 vojnika", da bi danas, trećeg dana svedočenja, rekao da se oktobra 1991. jedini u takozvanom "krnjem" Predsedništvu zalagao da se prihvati predlog Generalštaba JNA za mobilizaciju 150.000 rezervista i upotrebu sile da bi se deblokirale kasarne u Hrvatskoj.

Pobijajući navod iz optužnice da su četiri člana takozvanog "srpskog bloka" – Borisav Jović, Branko i Jugoslav Kostić i Sejdo Bajramović – 3. oktobra 1991. preuzeli funkciju saveznog Predsedništva i time praktično izvršili državni udar, Milošević i njegov svedok su danas dokazivali da je sve bilo po zakonu. Ukazivali su, naime, da je 1. oktobra '91. šest članova Predsedništva ("srpski blok" plus predstavnici BiH i Makedonije, Bogičević i Tupurkovski) ocenilo da je zemlja "pred neposrednom ratnom opasnošću", što po Poslovniku omogućava Predsedništvu da zaseda i odlučuje bez kvoruma, "sa onoliko članova koliko može da se skupi." A pošto su "mogli da se skupe" samo Jović, Bajramović i dva Kostića, njihove su odluke, prema važećem Poslovniku, bile zakonite.

Sudija Bonomi je pitao svedoka ima li neke dokumente kojima bi to mogao da potkrepi, na šta mu je Kostić ponudio svoju knjigu, gde je sve to lepo napisano. Ukazujući da je veće "zatrpano zvaničnim dokumentima u kojima su registrovane i najbeznačajnije odluke", škotski sudija nije nikako mogao da shvati da o tako značajnoj odluci kao što je proglašenje stanja neposredne ratne opasnosti, ne postoji zvanični pisani dokument koji bi se čuvao u državnoj arhivi. Kostić mu je objasnio da takav dokument ne postoji pošto "nije bilo potrebe da se donosi posebna odluka" već je bila dovoljna samo "ocena Predsedništva o postojanju stanja neposredne ratne opasnosti."

Tokom današnjeg svedočenja Kostić je izneo dve verzije te "ocene". Po prvoj, Predsedništvo je ocenilo da je zemlja "u stanju neposredne ratne opasnosti", dok se po drugoj ocenjuje da se Jugoslavija "nalazi pred neposrednom ratnom opasnošću." No tu će razliku, po svemu sudeći, pokušati da rasvetli tužilac Hildegard Erc-Reclaf/Uertz Retzlaff, koja će sledeće sedmice unakrsno ispitivati Branka Kostića.

Dijeljenje sadržaja