Odgovarajući na pitanja tužilaštva, Rajko Kasagić “nije mogao da se seti” većine događaja iz perioda na koji se odnosi optužnica protiv Momčila Krajišnika. Ipak, tužilac je mogao da bude zadovoljan zbog nekoliko Kasagićevih “prisećanja”.


Iako se Rajko Kasagić, odgovarajući na pitanja odbrane, lako prisećao događaja koji su obeležili period na koji se odnosi optužnica, tokom unakrsnog ispitivanja izbegavao je pitanja tužioca Alana Tigera/Tieger, jer se "slabo seća događaja koji su se dogodili pre 13-14 godina". Bivši premijer Republike Srpske i predsednik banjalučke gradske vlade, svedočeći u odbranu Krajišnika, "nije mogao da se seti" skoro nijednog sastanka organa RS na kojem je učestvovao.

Tokom glavnog ispitivanja, Kasagić je tvrdio da se na zasedanjima Skupštine bosanskih Srba nije javno govorilo o ratnim zločinima. Kada ga je, međutim, tužilac podsetio da su se u više navrata pominjali "dobri rezultati" u proterivanju Muslimana, tvrdio je da ne može da se seti detalja sa sednice.

Posle više desetina "ne znam" i "ne mogu da se setim", Kasagića je čak i predsedavajući sudija Alfons Ori u nekoliko navrata zamolio da ne zauzima “defanzivan stav” i da vreme ne troši bespotrebno. Svedok se branio govoreći da “zaista nema nameru bilo šta krije”, ali da može da odgovori na pitanja tek kada ga “tužilac podseti na određene događaje”.

Nakon više upozorenja, tužilac Alan Tiger/Tieger je imao manje problema da svedoku “osveži pamćenje”. Tako se Kasagić setio govora predsednika RS Radovana Karadžića i predsednika Kriznog štaba AR Krajina Radoslava Brđanina da “su Muslimani demografska pretnja” te da zato “njihov broj u RS treba da bude smanjen na pet odsto”. Kasagić se, takođe, setio da se “smanjivanje broja Muslimana” ostvarivalo nasilnim putem, pravdajući se da je tada, kada se to događalo, mislio da je proterivanje privremeno i da će se svi prognani posle rata vratiti svojim kućama.

Svedok je ostao pri svojoj tvrdnji da je za "Varijantu A i B" plana za stavljanje opština pod kontrolu SDS prvi put čuo pre nekoliko dana kada je stigao u Hag, ali se ipak setio Karadžićevog zalaganja "za razgraničenje sa Hrvatima i Muslimanima i podelu Sarajeva". To su dva od šest strateških ciljeva navedenih u optužnici protiv Momčila Krajišnika koji, kako smatra tužilaštvo, ukazuju na postojanje plana za stvaranje etnički čiste srpske države na prostoru BiH.

Iako je tokom glavnog ispitivanja umanjivao uticaj optuženog na rad državnih organa, Kasagić se naknadno setio i da je tokom rata Krajišnika opisivao kao “čoveka na ključnom položaju”. “Najteži posao imaju oni u rovovima i, poput mog prijatelja Mome, oni na ključnim položajima”, rekao on je tada.

Kada je završeno Kasagićevo svedočenje, predsedavajući sudija je pročitao izjavu sudskog veća u vezi sa rokom za završetak izvođenja dokaza Krajišnikove odbrane. Uvažavajući zahteve odbrane, veće je odlučilo da drugi put produži rok, pa će Krajišnikov dokazni postupak trajati do 28. aprila 2006. godine. Sudija Ori je upozorio branioce da će rok treći put biti pomeren “samo u slučaju vanrednih okolnosti” i da će za to vreme moći da izvedu oko 40 svedoka uključujući i optuženog čije bi svedočenje trebalo da počne 23. januara 2006.

Dijeljenje sadržaja