Svedok Krajišnikove odbrane kaže da su opštinska rukovodstva dobijala smernice od glavnog odbora SDS, ali tvrdi da ona nisu imala "obavezujući karakter"


Za neuspeh pregovora o podeli vlasti u Goraždu, u proleće 1991. godine, najveću odgovornost snose predstavnici SDA, tvrdi Lazar Stavnjak, treći svedok odbrane Momčila Krajišnika. Na tim pregovorima on je učestvovao u ime Srpske demokratske stranke (SDS), koja je na prvim višestranačkim izborima u toj opštini osvojila 19 od ukupno 50 poslaničkih mesta.

"Uvek odgovornost snosi onaj ko je na vlasti a SDA je u tom trenutku imala apsolutnu vlast", rekao je svedok.

Stavnjak je posle izbora 1991. prisustvovao i sastanku u hotelu Koran na Palama gde se na poziv najvišeg partijskog rukovodstva okupilo oko 300 predstavnika svih opština u BiH. Radovan Karadžić, koji je predsedavao skupom, "zamolio je", tvrdi svedok, da se opštinske skupštine formiraju "na osnovu podele vlasti i uz saradnju sa drugim partijama". Okupljeni rukovodioci su dobili i smernice kako da sa SDA i HDZ pregovaraju o podeli vlasti u odnosu na to koliko su odborničkih mesta osvojili na izborima.

SDS je u Goraždu osvojio oko 30 odsto mesta u skupštini ali njeni poslanici nisu prisustvovali prvoj konstitutivnoj sednici, zato što, tvrdi svedok, pre toga nije postignut sporazum o podeli vlasti.

Tužilac Mark Harmon je u unakrsnom ispitivanju podsetio svedoka da je jedan deo poslanika SDS tada smatrao da je trebalo prisustvovati skupštini, te da je povodom toga došlo "do puča" u stranci. Ukazao je svedoku na pismo koje je Radovanu Karadžiću uputilo 14 članova SDS iz Goražda među kojima je bio i svedok.

Stavnjak je međutim uporno negirao da se radilo o "puču" čak i kada mu je predsedavajući sudija Ori/Orie precizno ukazao na mesto u pismu gde je taj termin upotrebljen. "Ovde kod mene se ne vidi baš dobro slovo 'č'...", pokušao je svedok da poništi efekte menjanja svog iskaza.

Tužilac Harmon je takođe podsetio svedoka i na deo njegovog iskaza o "uputstvima" koja su opštinskim rukovodiocima stizala iz Glavnog odbora SDS. Mada je u glavnom ispitivanju i sam pomenuo "smernice" koje je dobijao kao opštinski funkcioner, Stavljak je odgovarajući na pitanja tužioca nastojao da umanji značaj tog iskaza.

Smernice, tvrdi on, jesu upućivane, ali "nisu bile obavezujućeg karaktera", niti ih je "uvek bilo moguće ostvariti u praksi". Kada je, međutim tužilac upitao da li može da se seti slučaja da je iz vrha SDS njegovom opštinskom odboru nešto bilo naloženo, a da to uputstvo nije poštovano, svedok je rekao da "takvog slučaja ne može da se seti".

Na ovoj temi tužilac se naročito dugo zadržao, jer pokušava da dokaže navode optužnice prema kojima je Krajišnik kontrolisao i usmeravao rukovodstva u opštinama u kojima su počinjeni zločini.

Dijeljenje sadržaja