Poruka koju je ambasador Prosper preneo prošle nedelje Beogradu, sačekaće u utorak i sredu Nebojšu Čovića u Vašingtonu: sporost i zastoj u određenim oblastima saradnje SRJ sa Hagom preti da se i u novom zakonu o američkoj pomoći inostranstvu nađe odredba o uslovljavanju pomoći i međunarodne podrške Srbiji

Potpredsednik vlade Srbije Nebojša Čović ponovo će, sutra i u sredu, boraviti u Vašingtonu, u nameri da ozbiljnije nego u ranijim prilikama upozori na neodrživ položaj srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu. Čović će u utorak razgovarati sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta/State Department, u sredu ga očekuje istupanje na tribini kongresne Komisije za saradnju sa OEBS na temu: "Izgledi za nacionalnu harmoniju na Kosovu". Ali će domaćini imati za njega i neke druge teme. Pre svega - neizbežni Hag.

Odnosi između Vašingtona i Beograda ponovo počinju da se komplikuju u tom segmentu koji je, posredno i neposredno, vezan za traženu i očekivanu saradnju SR Jugoslavije sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine (ICTY). Sa više nadležnih vašingtonskih mesta počinju u poslednje vreme da se čuju izrazi zabrinutosti zbog zastoja u očekivanoj realizaciji zakona o saradnji Jugoslavije sa Haškim sudom.

Ti prigovori su, zasad, mnogo izraženiji u Kongresu nego u Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost - ali je poruka sa obeju strana nedvosmislena i veoma zabrinjavajuća. Ambasador Pjer Rišar Prosper/Pier Richar Prosper, zadužen u američkoj vladi za pitanja ratnih zločina, preneo je pred vikend tu zabrinutost nadležnima u Beogradu – sa vrlo jasnim upozorenjem na opasnost od obnavljanja suspenzije američke pomoći Srbiji i međunarodne podrške SRJ, ukoliko se iz Beograda ne povuče "konačni potez" u saradnji sa Hagom.

Suštinu onoga što je ambasador Prosper sad saopštio u Beogradu, čuli su premijer Srbije Zoran Đinđić i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović pre mesec dana, prilikom posete Vašingtonu. A, to je, pre svega, zahtev Bušove/Bush administracije i Kongresa da Beograd maksimalno pomogne u lociranju skrovišta Karadžića i Mladića, kao i da se hitno obavi preseljenje u Hag preostalih optuženih za ratne zločine koji se još nalaze u Srbiji. U ovom drugom, slučaju posebno bode oči nerešavanje problema Šljivančanina i Radića koji su optuženi za ratni zločin u Vukovaru 1991. godine.

Nebojša Čović srešće se sutra i u sredu - naročito na Kapitol hilu/Capitol Hill - sa sagovornicima koji procenjuju da je državni sekretar Kolin Pauel/ Colin Powel "imao najbolju nameru, ali da je ipak malo požurio" s prošlomesečnom odlukom o ukidanju dalje suspenzije pomoći i međunarodne podrške Beogradu. Prevedeno na razumljiviji jezik to, praktično, znači da tekuće odugovlačenje i zadržavanje nekih prepreka u saradnji Beograda sa Hagom dovodi Srbiju i Jugoslaviju u opasnost da se, u bližoj budućnosti, ponovo suoče sa "strogim procesom sertifikacije kao načina uslovljavanja američke i međunarodne pomoći".

"Haški problem" predstavlja ključno pitanje američko-jugoslovenskih odnosa i on, kao takav, direktno utiče na skidanje sa dnevnog reda nekih za Beograd veoma važnih pitanja (deblokada sredstava u američkim bankama, status "najpovlašćenije nacije" u trgovini sa SAD, otpisivanje dugova prema Pariskom klubu itd.) A, što je najgore - za rešavanje tog problema ima, zapravo, još veoma malo vremena. Zakon o američkoj pomoći inostranstvu, sa posebnim odeljkom o Srbiji, stupa snagu 1. oktobra, sa početkom nove fiskalne godine. To, konkretno, znači da će se predlog tog zakona završiti, praktično, za pet-šest nedelja, do kraja jula - pre nego što kongresmeni i senatori odu na redovni letnji odmor.

U Vašingtonu je, prema tome, počelo ponovno odbrojavanje Srbiji i Jugoslaviji. To je poruka koju je ambasador Pjer Rišar Prosper prošle nedelje preneo Beogradu i koju će Nebojša Čović čuti ovih dana od predstavnika administracije i Kongresa.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja