Optuženi ne želi da “polaže zakletvu pred ilegalnom institucijom” i traži više vremena za izvođenje svojih dokaza. Sudije upozoravaju optuženog da će, ukoliko nastavi dosadašnjim tempom, do kraja svog dokaznog postupka saslušati samo 100 do 120 svedoka. Tužilac predlaže prelazak na četvorodnevnu ili petodnevnu radnu sedmicu, ali se optuženi tome protivi.


Slobodan Milošević neće svedočiti u svoju odbranu zato što bi, kako je rekao na jutrošnjoj statusnoj konferenciji, u tom slučaju “morao da polaže zakletvu pred institucijom koju smatra ilegalnom.” U tom bi slučaju, takođe, morao da se podvrgne i unakrsnom ispitivanju tužioca Najsa/Nice, ali Milošević to nije naveo kao razlog zbog kojeg odbija da sedne na klupu za svedoke.

Cilj jutrošnje statusne konferencije je bio da se razmotri napredak – ili bi tačnije bilo reći zastoj – u odvijanju dokaznog postupka odbrane. Na trećini tog postupka, predsedavajući sudija Robinson je upozorio optuženog da će - ako nastavi dosadašnjim tempom izvođenja dokaza - do isteka vremena koje mu je odobreno saslušati samo 100 do 120 svedoka.

Ova računica sudije Robinsona, po Miloševiću, “samo pokazuje da mu je odobreno nerealno kratko vreme za izvođenje dokaza odbrane”, te je neophodno da se ono produži.

Tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice, međutim, smatra da se veće “mora držati odluke” kojom je optuženom za izvođenje njegovih dokaza dodeljeno 150 radnih dana. Optuženi, ukazao je tužilac, ne koristi mogućnost da u skladu sa pravilima Tribunala prilaže pisane izjave svedoka, u čijoj mu pripremi mogu pomoći trojica njegovih pravnih savetnika i dvoje dodeljenih advokata, Kej/Kay i Higins/Higgins.

Milošević, međutim, smatra da bi korišćenje pisanih izjava svedoka bilo “na štetu principa javnosti” i to je, po njemu, “bitno principijelno pitanje, a ne tehnički problem vremena.” Tužilac je, na to, primetio kako optuženi “uporno istrajava na pogrešnom shvatanju javnosti suđenja” čija je svrha, po Najsu, “da se javnosti omogući nadzor nad radom pravosudnih organa, a ne da joj se pruži zabava ili propaganda.”

Ukazujući da je 12 časova nedeljno “veoma kratko radno vreme po međunarodnim standardima”, tužilac je predložio da se – s obzirom da se zdravstveno stanje optuženog, po njegovoj oceni, poboljšalo – pređe na četvorodnevnu ili petodnevnu radnu sedmicu. Optuženi se tome usprotivio, tvrdeći da i dalje pati od hroničnih kardio-vaskularnih problema. Predsedavajući sudija je rekao da se odluka o eventualnom prelasku na četvorodnevnu radnu sedmicu neće donositi bez konsultacija sa lekarima, a pomenuo je i mogućnost da se radni dan sa sadašnjih 4 produži na 5 sati, tako što bi suđenje počinjalo u 8 sati ujutro.

Dodeljeni branilac Stiven Kej/Steven Kay je obavestio veće da je samoinicijativno stupio u kontakt sa diplomatskim predstavnicima SAD i Velike Britanije, kako bi ispitao mogućnost za dobrovoljni dolazak Bila Klintona/Clinton, Medlin Olbrajt/Madeleine Albright, Tonija Blera/Tony Blair i drugih “neprijateljskih svedoka” čije pozivanje traži Milošević. Sudija Robinson je još jednom upozorio Miloševića da će, ukoliko želi da veće pozove te svedoke, morati da podnese pismeni zahtev u skladu sa pravilima Tribunala, kao i da prezentira dokaze da su ispunjeni uslovi za izdavanje obavezujućeg naloga za svedočenje.

Dijeljenje sadržaja