Prema profesoru Dobričaninu, one žrtve iz Račka koje su nosile tamna odela bili su pripadnici OVK, a oni u svetlim odelima “nisu bili civili”, već takođe vojnici ili članovi seoske straže... koji nisu imali tamna odela već su “oblačili šta su imali.”


Pošto ih je, na početku rasprave, tužilac obavestio da je dr Helen Ranta i danas na galeriji za publiku i spremna da odgovori na njihova pitanja, sudije su joj dopustile da, ako želi, napusti Tribunal i vrati se u Finsku. Po svemu sudeći, ocenili su da nema potrebe da – u svetlu svedočenja profesora Slaviše Dobričanina – ponovo ispitaju vođu forenzičkog tima EU, koja je o nalazima istrage o događaju u selu Račak svedočila u martu 2003. Kao svedok odbrane Slobodana Miloševića, profesor Dobričanin – bivši direktor Instituta za sudsku medicinu iz Prištine – je proteklih dana nastojao da ospori nalaze, stručnost i integritet doktorke Ranta.

Na kraju unakrsnog ispitivanja profesora Dobričanina, tužilac Danijel Sakson/Daniel Saxon je ovako sažeo problem s kojim se, u slučaju Račka, suočava sud. U tom kosovskom selu i njegovoj okolini je 15. januara 1999. – ukazao je tužilac – pronađeno 40 leševa ljudi “ustreljenih iz više pravaca, sa mecima u različitim delovima tela.” Među njima je bilo “ljudi u tamnim odelima, ali i onih koji su nosili svetlu odeću.” Bilo je “ljudi sa više slojeva odeće, ali treba imati na umu da je bila zima.” Dalje, nastavio je tužilac, “imamo analizu prisustva barutnih čestica (na rukama žrtava), ali nemamo nikakvih zvaničnih dokumenata o rezultatima te analize.” Postoje, takođe, indicije da analiza prisustva barutnih čestica “nije izvršena u optimalnim uslovima.” S druge strane, forenzički tim EU je ispod leševa u nekim slučajevima pronašao metke i ostatke tela, a nema nikakvih informacija da je u blizini tela pronađeno bilo kakvo oružje. Kada se sve to ima u vidu, upitao je tužilac, da li bi jedan od zaključaka mogao da bude da su to “nenaoružani ljudi, ubijeni na mestima na kojima su pronađeni?”

“Ne, to je vaš zaključak, to nije moj zaključak” – kategorički je uzvratio profesor Dobričanin, ostajući čvrsto pri svoja četiri faktora na osnovu kojih je zaključio da žrtve iz Račka nisu bili civili. Ti faktoru su, podsetimo: “višeslojna” i “tamna odeća”, test “parafinske rukavice” i “meci iz različitih pravaca” kojima su žrtve pogođene.

Pošto je juče, na početku unakrsnog ispitivanja, analizirao faktore “višeslojne odeće” i “različitih pravaca” iz kojih su žrtve pogođene, tužilac je danas nastojao da ospori ostala dva Dobričaninova faktora. Pokazao je više fotografija žrtava u odeći ili obući svetlih ili čak jarkih boja i upitao svedoka “da li su to bili civili?” Svedok se, međutim, nije s tim složio, ukazujući da je “velika većina žrtava imala tamnu odeću, kakvu su nosili pripadnici OVK ili seoske straže”, a da su oni koji nisu imali tamnu odeću, oblačili “ono što su imali.” Profesor nije umeo da odgovori na pitanje kako bi onda policajac koji uđe u selo mogao da razlikuje civile od pripadnika OVK.

U izveštaju srpskih patologa o obdukciji žrtava iz Račka se u jednoj rečenici navodi da su na 37 od 40 žrtava utvrđeni tragovi barutnih čestica. Nema, međutim, nikakvih zvaničnih dokumenata koji bi potvrdili te nalaze. Profesor Dobričanin kaže da “nisu imali vremena” da te nalaze unose u izveštaj, a da je sva dokumentacija o parafinskim testovima uništena prilikom NATO bombardovanja zgrade SUP u Prištini. Dok svedok tvrdi da su otisci prstiju žrtava iz Račka uzimani nakon parafinskih testova – kako bi se izbegla kontaminacija – tužilac je danas prezentirao dokumente SUP-a Prištine iz kojih, barem na prvi pogled, sledi da su otisci prstiju 24 žrtve uzeti još 18. januara, dakle pre parafinskih testova. Profesor Dobričanin, međutim, tvrdi da se radi o “nesporazumu” i da je kriminalistički tehničar verovatno pogrešno popunio formular i kao datum uzimanja otisaka prstiju upisao datum kada su leševi iz džamije u Račku preneti na Institut za sudsku medicinu u Prištini.

Za sutra ujutro, zakazana je statusna konferencija o stanju u dokaznom postupku odbrane Slobodana Miloševića.

Dijeljenje sadržaja