U unakrsnom ispitivanju Koste Bulatovića, tužilac nastojao da rekonstruiše različite faze u odnosima Slobodana Miloševića i “pokreta otpora” kosovskih Srba, od kraja osamdesetih do sredine devedesetih godina prošlog veka


Nakon što je prošle sedmice optužen za nepoštovanje suda zbog odbijanja da svedoči u odsustvu optuženog, Kosta Bulatović se danas vratio u sudnicu kako bi – u prisustvu Slobodana Miloševića – odgovarao na pitanja tužioca.

Pre početka unakrsnog ispitivanja, Milošević je uložio prigovor na prošlonedeljni pokušaj veća da suđenje nastavi u njegovom odsustvu, pozivajući se na Statut Tribunala i druga dokumenta kojima se “suđenje u prisustvu optuženog” definiše kao jedno od “garantovanih minimalnih prava.” Sudija Robinson je odbacio prigovor, ukazujući da je veće “razmotrilo problem i odlučilo” i upućujući optuženog da se, ako tu odluku osporava, obrati “drugoj instanci”, odnosno Žalbenom veću.

U unakrsnom ispitivanju Koste Bulatovića, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je nastojao da rekonstruiše Miloševićev odnos sa “pokretom otpora” kosovskih Srba, u kojem je svedok bio jedan od lidera. Tužilac je citirao šta je, o tom odnosu, u oktobru 1994. godine govorio sam Bulatović. U intervjuu jednom beogradskom nedeljniku Bulatović je, pored ostalog, tvrdio da je pokret kosovskih Srba “stvorio Miloševića”, koji se “na njegovim ramenima uspeo na presto.” Srpski pokret otpora je, samokritički je priznao Bulatović, “pustio duha iz boce” pa je otuda odgovoran za situaciju kakva je tada, kao rezultat Miloševićeve politike, vladala u Srbiji i u “srpskim državama” u BiH i Hrvatskoj.

“Ako je Milošević” – pitao se tada Bulatović – “preko noći napustio Republiku Srpsku u Bosni, gde je imao i narod i teritoriju, šta će se tek dogoditi na Kosovu, gde nema ni ljude ni teritoriju?”

Na pitanje da li to što mu je pročitano “prihvata kao tačno”, Bulatović je odgovorio” “delimično da a delimično ne”, ali nije objasnio koji deo prihvata, a koji ne.

Tužilac je “prisvojio” Bulatovićevu tezu iz intervjua da je Milošević iskoristio “pokret otpora” kosovskih Srba za svoje potrebe: da bi učvrstio svoju vlast, izvršio ustavne promene, ukinuo autonomiju Vojvodine i Kosova, centralizovao Srbiju i uspostavio kontrolu nad Crnom Gorom. Zatim je, preokupiran drugim planovima i poslovima, napustio kosovske Srbe koji su ga sredinom devedesetih, deklaracijama i javnim izjavama poput citiranih iz Bulatovićevog intervjua, kritikovali i podsećali na obećanja koja nije ispunio.

Uvidevši da gubi podršku “tvrdog jezgra” kosovskih Srba Milošević je sredinom devedesetih, tvrdi tužilac, pojačao represiju protiv kosovskih Albanaca. Policijske brutalnosti, ograničenja sloboda udruživanja i politička suđenja su – po tužiocu – bili “Miloševićev odgovor na pritiske” od strane Bulatovića i drugih lidera srpskog “pokreta otpora” na Kosovu. Krajnji rezultat toga su, tvrdi tužilac, bili masovne deportacije i ubistva kosovskih Albanaca u prvoj polovini 1999. godine.

Bulatović, međutim, ne prihvata takvu interpretaciju Miloševićeve veze sa srpskim “pokretom otpora”, a posebno njen krajnji ishod – deportacije i ubistva - za koja tvrdi da su bili posledice NATO bombardovanja, pred kojim su u proleće 1999. “bežali sa Kosova svi, a ne samo Albanci.”

Na kraju svedočenja, Kosta Bulatović je poželeo “sve najbolje svom predsedniku Miloševiću”, poželevši mu “skoro viđenje u Beogradu.” Bulatović će se u Hag vratiti 5. maja, na suđenje po optužbi za nepoštovanje suda, ali tom prilikom neće imati priliku za novi susret sa svojim predsednikom. Sem, možda, u Pritvorskoj jedinici UN.

Nakon Bulatovića, Milošević je na klupu za svedoke izveo Dragana Jašovića, bivšeg kriminalističkog inspektora iz Uroševca, na Kosovu, koji je 1998. i 1999. godine učestvovao u istragama o aktivnostima OVK.

Dijeljenje sadržaja