Svedočenje profesora Slaviše Dobričanina na suđenju Slobodanu Miloševiću sa galerije za publiku prati finski patolog dr Helen Ranta, kojoj su sudije naložile da “bude na raspolaganju stranama” ukoliko one požele da joj postave neka pitanja po završetku svedočenja srpskog patologa koji osporava njen izveštaj o događajima u Račku .


Nastavak svedočenja profesora Slaviše Dobričanina, nekadašnjeg direktora Instituta za sudsku medicinu u Prištini, je danas sa galerije za publiku pratila finski patolog dr Helena Ranta, vođa forenzičkog tima EU koji je početkom 1999. učestvovao u obdukciji žrtava iz kosovskog sela Račak.

O nalazima svog tima Ranta je na poziv suda svedočila u martu 2003., a Dobričanin je prošle sedmice, odgovarajući na pitanja Slobodana Miloševića, osporavao njene zaključke, stručnost i integritet. Ovog puta, Ranta se vratila u Hag na poziv tužioca, a predsedavajući sudija joj je na početku današnje rasprave naložio da bude “na raspolaganju stranama”, ukoliko nakon svedočenja profesora Dobričana optužba ili odbrana budu želeli da joj postave dodatna pitanja.

Glavna zamerka koju je srpski patolog uputio svojoj finskoj koleginici odnosi se na njen zaključak da na telima žrtava iz Račka “nije bilo ničeg što bi ukazivalo da su ti ljudi bili bilo šta drugo osim nenaoružani civili.” Profesor Dobričanin joj zamera što se, kao “forenzički stomatolog”, uopšte upušta u takve ocene, te tvrdi suprotno: da su žrtve iz Račka bili borci OVK koji su poginuli u sukobu sa srpskim snagama bezbednosti.

Ta tvrdnja svedoka Miloševićeve odbrane zasniva se na četiri faktora: “višeslojnoj odeći” žrtava, “tamnoj boji” jakni i pantalona koje su nosili, “parafinskim testovima” kojima su na rukama pronađeni tragovi nitrata što može da ukazuje da su pucali te, konačno, na “različitim pravcima metaka” kojima su pogođeni.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Danijel Sakson/Daniel Saxon je detaljno “secirao” sve ove “faktore.” Prikazao je fotografiju profesora Dobričanina, snimljenu u Račku 17. januara 1999. i primetio da su i svedok i njegovi pratioci tog dana bili “višeslojno obučeni.” Svedok je to potvrdio i dodao kako je i juče u Hagu, dok su se “neki sunčali”, on bio “višeslojno obučen, pošto voli da se utopli.” Tužilac, međutim, nije hteo da iz toga “izvlači bilo kakve druge zaključke sem da je u januaru 1999. u Račku bilo hladno.”

Pored faktora “različitih pravaca metaka”, profesor Dobričanin je u glavnom iskazu potvrdio sugestiju Slobodana Miloševića da su žrtve uglavnom pogođene u glavu ili grudi, što po optuženom i njegovom svedoku ukazuje da su bili u rovovima. Tužilac je, prvo, pokazao fotografiju leševa trojice braće Metuši, snimljenu 15. januara 1999. na mestu na kojem su pronađena njihova tela, a zatim i seriju fotografija i skica koje su prilikom obdukcije napravili finski patolozi. Trojica braće su pogođeni sa leđa i sa više projektila u stopalo, potkolenicu, butinu i donje delove tela. Profesor Dobričanin je objasnio da je to zato što su “pogođeni odozdo, dok su bežali iz rova uz strmo brdo.”

Pošto mu je pokazao fotografiju sa obdukcije četrnaestogodišnjeg Halima Bećirija, pogođenog s leđa i sa izlaznom ranom na vratu, tužilac je svedoka pitao “da li je moguće da je on bio nedužan civil”, ali se profesor Dobričanin nije s tim složio, tvrdeći da “dečaci kod Albanaca brže odrastaju” i da je “bilo četrnaestogodišnjaka koji su nosili oružje.”

Nakon što je svedok potvrdio da su, pored tzv. parafinske rukavice, žrtvama iz Račka uzeti i otisci prstiju, tužilac ga je pitao da li su – s obzirom na “sumnjivu pouzdanost parafinskog testa” – ispitane brojne puške pronađene u Račku kako bi se utvrdilo da li su na njima otisci prstiju neke od žrtava. Profesor je potvrdio da bi to “bilo logično”, ali nije znao da kaže da li je to i učinjeno.

Unakrsno ispitivanje profesora Dobričanina biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja