Pošto su dvojica pripadnika službe hitne pomoći iz Skopja svedočili da među kosovskim izbeglicama koje su u proleće 1999. dolazile u Makedoniju nije bilo ranjenika ili ljudi sa vidljivim tragovima nasilja, po Miloševiću je “jasno da su ti ljudi bežali pred NATO bombama, a ne pred pucnjavom ili pod batinama srpskih snaga bezbednosti.”


Ako su albanski civili koji su u proleće 1999. napuštali Kosovo bežali pred srpskim snagama bezbednosti koje su ih tukle i na njih pucale, onda je među izbeglicama – ukazao je danas Slobodan Milošević – “moralo da bude ranjenika i ljudi sa vidljivim tragovima batina.” A ako toga nije bilo onda je, po Miloševiću, “jasno da su ti ljudi bežali pred NATO bombama, a ne pred pucnjavom ili pod batinama srpskih snaga bezbednosti.”

Da među izbeglicama nije bilo ni ranjenih ni pretučenih, Milošević je dokazivao svedočenjem makedonskog doktora Dobreta Aleksovskog, tadašnjeg upravnika službe hitne medicinske pomoći u Skopju i Gorana Stojčića, vozača hitne pomoći. Dr Aleksovski lično i njegove mobilne ekipe su u proleće 1999. pružali medicinsku pomoć u izbegličkim logorima na makedonskoj granici. Doktor Aleksovski je sa sobom u Hag doneo “dnevnik službe hitne pomoći” u kojem su registrovane sve intervencije njegovih ekipa u izbegličkim logorima.

Prema tom dnevniku i iskazu svedoka, registrovano je 14 slučajeva “ranjavanja”, od kojih je samo jedno prouzrokovano vatrenim oružjem. Međutim, kako je precizirao dr Aleksovski, radilo se o “staroj rani”, zadobijenoj mnogo pre dolaska u logor. Svi ostali slučajevi su, po svedoku, bili “lakše povrede” – prelomi, iščašenja, posekotine – koje se dešavaju svakodnevno u “normalnom životu.”

U prvih nedelju dana, do otprilike 1. aprila 1999., izbeglice s kojima su razgovarali dr Aleksovski i njegove kolege su, tvrde svedci, govorili da su “pobegli od NATO bombi.” A onda su, prema Aleksovskom i Stojčiću, “odjednom promenili ploču i govorili kako su pobegli pred terorom srpskih snaga bezbednosti.”

Ovoj verziji fizičkog i psihičkog stanja kosovskih izbeglica koji su u proleće 1999. dolazili u Makedoniju, tužilac je u unakrsnom ispitivanju dr Aleksovskog pokušao da suprotstavi izveštaje koje su – o svojim posetama tim logorima – napisali visoki komesar UN sa ljudska prava Meri Robinson, američki ambasador za ratne zločine Dejvid Šefer/David Shafer i predstavnici organizacija Lekari za ljudska prava. U tim se izveštajima opisuju “užasavajuće stanje” u logorima, ljudi sa “ranama od metka i ožiljcima od batina”, “loša higijena”, “nedovoljna medicinska pomoć”, “zdravstveni rizici”, kao i “dosledne izjave velikog broja izbeglica da su Kosovo napustili zbog nasilja srpskih snaga bezbednosti.”

Dr Aleksovski je, međutim, sa indignacijom odbio sve što je napisano u tim izveštajima, tvrdeći da ništa od svega toga nije tačno i da takav opis stanja u logorima predstavlja tešku uvredu za njega i njegovu državu.

Dijeljenje sadržaja