Kakve su, prema Ditmaru Hartvigu, svedoku Miloševićeve odbrane, bile prednosti Diplomatske posmatračke misije EU na Kosovu, koja je brojala između 18 i 40 članova – u odnosu na Verifikacionu misiju OEBS sa oko 2000 posmatrača.


Krajem 1998. godine “Srbi su počeli zadobijati simpatije širom sveta, Oslobodilačka vojska Kosova izložena je pritisku da obustavi svoje napade, a onda su se dogodile strašne stvari u Račku.” Ditmar Hartvig/Dietmar Hartwig, bivši potpukovnik nemačke armije koji je početkom 1999. bio šef kancelarije Diplomatske posmatračke misije EU na Kosovu (EU-KDOM), ne misli da je to bilo slučajno: “Moglo se predvideti da će se dogoditi nešto što će iz osnova promeniti raspoloženje” – rekao je danas, u nastavku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću.

U direktnom svedočenju, odgovarajući na uobičajeno sugestivna pitanja optuženog, Hartvig je potvrdio osnovne teze Miloševićeve odbrane da su srpske snage bezbednosti samo “odgovarale” ili “reagovale” na napade i provokacije OVK, kao i da u tim reakcijama “nisu delovale agresivno, već veoma uzdržano”, strogo vodeći računa o zaštiti civilnog stanovništva Kosova, nezavisno od nacionalne pripadnosti. Hartvig je, takođe, potvrdio da je u izveštajima zapadnih medija i vlada bilo “preterivanja” o broju razorenih sela i obimu razaranja, kao i o razmerama izbegličkih talasa izazvanih akcijama kojima su srpske snage bezbednosti reagovale na provokacije OVK. Tokom tromesečnog boravka na Kosovu krajem 1998. i početkom 1999. godine svedok, kako tvrdi, nije stekao nikakva saznanja o tome da srpske snage bezbednosti progone Albance i prisiljavaju ih da napuste svoje domove, i nikada nije čuo bilo kakvu konkretnu pritužbu na ponašanje policije prema Albancima.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je najpre razjasnio da je kosovska misija EU brojala između 18 i 40 diplomatskih posmatrača, da bi nakon toga njene nalaze, na koje se tokom svedočenja pozivao nemački potpukovnik, uporedio sa nalazima i zaključcima Verifikacione misije OEBS, koja je u to vreme na istom prostoru imala oko 2.000 članova. Priznajući da je između dve kosovske misije postojala poprilična disproporcija, Hartvig je ipak istakao da je evropska misija – mada malobrojnija – “imala veliku prednost, jer je na Kosovu bila duže vreme od misije OEBS i tako imala bolju priliku da uspostavi veze sa obema stranama.”

Tužioca je posebno zanimala svedokova veza sa stranom koju je zastupao Sreten Lukić, tadašnji načelnik snaga srpskog MUP na Kosovu i jedan od četvorice vojnih i policijskih generala optuženih za zločine protiv čovečnosti u prvoj polovini 1999. godine. U jednom od razgovora koji su s njim, kao osumnjičenim, vodili haški istražitelji, general Lukić je govorio o pismu koje mu je nakon odlaska sa Kosova uoči početka vazdušnih udara NATO napisao Ditmar Hartvig. U pismu Hartvig se zahvaljuje Lukiću na saradnji, kaže da su njegovi stavovi “u velikoj meri uticali na njega” i izražava žaljenje što general i snage kojima je komandovao “nisu mogli da koriste sva sredstva koja su im na raspolaganju” da bi se razbila OVK. Hartvig je, međutim, negirao da je general Lukić “na ključni način uticao na njega” i odbacio je tužiočevu sugestiju da je “podržavao politiku snažnih udara, kako bi se uništila OVK.”

Dopunsko ispitivanje Ditmara Hartviga optuženi Milošević će završiti sutra.

Dijeljenje sadržaja