“Ukoliko sve bude u redu” – navodi se u današnjoj odluci Žalbenog veća – sudjenje Slobodanu Miloševiću “će se nastaviti na način na koji se odvijalo kada je optuženi bio zdrav.” Medjutim, u slučaju ozbiljnijih zdravstvenih problema, prisustvo dodeljenog advokata omogučiće nastavak sudjenja čak i ukoliko je optuženi privremeno nesposoban da u njemu učestvuje.


Žalbeno veće je danas potvrdilo odluku Raspravnog veća kojom je Slobodanu Miloševiću dodeljen branilac, potvrdjujući istovremeno i pravo optuženog da se sam zastupa pred Tribunalom. Zadatak da pomiri ova dva, barem naizgled nepomirljiva, zaključka prebačen je na Raspravno veće, koje treba da definiše nove “modalitete” po kojima će se odvijati postupak u sudnici.

U odluci Žalbenog veća navode se smernice koje bi Raspravno veće trebalo da sledi pri definisanju pomenutih “modaliteta”, odnosno novog radnog režima u sudnici. Taj režim bi trebalo da “minimizuje praktične efekte dodele branioca”, u meri u kojoj to zahtevaju interesi pravde. A to znači da bi Milošević, kad god je fizički u stanju to da čini, vodio prezentaciju svog slučaja, birao svedoke koje će ispitivati pre dodeljenog branioca, podnositi sudu svoje zahteve i izložiti završnu reč na kraju dokaznog postupka odbrane.

Praktično, ukazuje Žalbeno veće, “sudjenje će se – ukoliko sve bude u redu – nastaviti na način na koji se odvijalo kada je Milošević bio zdrav”, optuženi će ponovo “igrati glavnu ulogu u sudnici” tako da će posmatrači koji nisu pravnici teško uočiti bilo kakvu razliku u odnosu na prethodni tok sudjenja, pre dodele branioca optuženom.

Medjutim ukoliko se, u nastavku sudjenja, Miloševiću vrate ozbiljniji zdravstveni problemi, prisustvo dodeljenog advokata bi, smatra Žalbeno veće, omogućilo da se sudjenje nastavi čak i ukoliko je optuženi privremeno nesposoban da u njemu učestvuje. Na Raspravnom veću je da odredi u kom trenutku bi došlo do te zamene uloga u sudnici.

Mada je pravo optuženog da se sam zastupa “nesporno”, navodi se u obrazloženju odluke Žalbenog veća, sudska praksa širom sveta priznaje da to pravo nije “kategorički nedodirljivo”, odnosno apsolutno. Pravo optuženog da se sam brani podvrgnuto je izvesnim ograničenjima, ali ta ograničenja ne smeju da budu veća nego što je to “neophodno da bi se postigli ciljevi” radi kojih se uvode.

Po oceni Žalbenog veća, u Miloševićevom slučaju greška nije u tome što mu je iz zdravstvenih razloga dodeljen branilac, već što su režimom prezentacije dokaznog postupka odbrane optuženom nametnuta veća ograničenja nego što je to bilo neophodno. Potvrdjujući prvostepenu odluku o dodeli branioca, Žalbeno veće je takozvani Nalog o modalitetima – odnosno režimu rada u sudnici - vratilo Raspravnom veću da ga modifikuje i uskladi sa navedenim smernicama.

Pored vraćenog Naloga o modalitetima, pred Raspravnim većem je trenutno i zahtev dodeljenih branilaca Stivena Keja/Steven Kay i Džilijan Higins/Gillian Higgins, koji mu je prosledio Sekretarijat Tribunala. Britanski advokati, naime, traže da budu razrešeni uloge koja im je poverena, a koja je u medjuvremenu – današnjom odlukom Žalbenog veća – u značajnoj meri promenjena.

Ostaje da se vidi da li će se Milošević zadovoljiti vraćanjem “glavne uloge” u sudnici uz produženo prisustvo dodeljenog branioca koji može i da ga zameni ako se optuženi razboli, ili će istrajati u svojoj igri na “sve ili ništa.”

Dijeljenje sadržaja