Poništena odluka Pretresnog veća kojom je usvojen prigovor Vojislava Šešelja na nadležnost Tribunala za zločine protiv čovečnosti koji su, prema optužnici protiv lidera srpskih radikala, počinjeni u Vojvodini 1992. godine.


Žalbeno veće poništilo je odluku prvostepenog veća u slučaju Vojislava Šešelja, kojom je delimično prihvaćen prigovor optuženog na nadležnost Haškog tribunala za zločine koji su tokom 1992. počinjeni u Vojvodini.

Poništenom odlukom, podsetimo, Pretresno veće je naložilo tužilaštvu da otkloni “dvosmislenosti” u pogledu toga da li je u Vojvodini – u vreme kada su počinjeni navodni zločini nad Hrvatima – postojalo stanje oružanog sukoba. Takvo stanje je, inače, preduslov da bi se neka dela - u konkretnom slučaju progon Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci - mogla kvalifikovati kao zločin protiv čovečnosti.

U optužnici se tvrdi da je postojala veza izmedju dogadjaja u Hrtkovcima i “oružanog sukoba u drugim delovima bivše Jugoslavije.” Prvostepeno veće je, medjutim, to ocenilo “dvosmislenim” i pozvalo tužilaštvo da prezentira dokaze da je Vojvodini postojalo stanje oružanog sukoba, navodeći da će u suprotnom brisati sve tačke optužnice koje se odnose na navodne zločine protiv čovečnosti počinjene 1992. u Vojvodini.

Žalbeno veće prihvatilo je argumente tužilaštva i ocenilo da je prvostepeno veće pojam "oružani sukob" interpretiralo u uskom značenju postojanja "borbi" ili "nasilja", umesto u širem pravnom konceptu "stanja oružanog sukoba", koji je prihvaćen u sudskoj praksi Tribunala.

U konkretnom slučaju, na tužilaštvu je teret dokazivanja da je do rasprostranjenog i sistematskog napada na civilno stanovništvo sela Hrtkovci došlo u toku oružanog sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i da je postojala veza izmedju napada na civile u Vojvodini i sukoba u susednim zemljama.

Dijeljenje sadržaja