Osporavanje odluke Pretresnog veća kojom je prihvaćen prigovor Vojislava Šešelja da Tribunal nema nadležnost na teritoriji Vojvodine budući da tamo nije postojao "oružani sukob"


Tužilaštvo je uložilo žalbu na odluku Pretresnog veća kojom mu je naloženo da iz optužnice protiv Vojislava Šešelja otkloni "dvosmislenosti" u pogledu toga da li je u Vojvodini - u vreme kada su u njoj počinjeni navodni zločini nad Hrvatima - postojalo stanje oružanog sukoba. Takvo stanje je, inače, preduslov da bi se neka dela - u konkretnom slučaju progon Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci - mogla kvalifikovati kao zločin protiv čovečnosti.

Pretresno veće je, smatra tužilaštvo, pojam "oružani sukob" interpretiralo u uskom značenju postojanja "borbi" ili "nasilja", umesto u širem pravnom konceptu "stanja oružanog sukoba", koji je prihvaćen u sudskoj praksi Tribunala. Pozivajući se na relevantne odluke Žalbenog veća, tužilaštvo navodi da je Pretresno veće pogrešno zaključilo da bi Tribunal bio nadležan za zločine protiv čovečnosti u Vojvodini samo ako je, u vreme kada su oni počinjeni, postojao "oružani sukob" u samoj Vojnodini. Po mišljenju tužilaštva, pojam "počinjeni u oružanom sukobu" u članu 5 Statuta Tribunala, "jednostavno znači (da su ti zločini) počinjeni tokom perioda neprijateljstava na teritoriji bivše Jugoslavije." Alternativno, navodi tužilaštvo, ta bi fraza mogla da znači "da su zločini počinjeni na teritoriji jedne od strana u sukobu, u vreme dok su se odvijala neprijateljstva."

Od Žalbenog veća se traži da razjasni koja je korektna interpretacija fraze "počinjeni u oružanom sukobu" i poništi spornu odluku Pretresnog veća.

O prihvatljivosti žalbe tužilaštva najpre će se izjasniti panel trojice sudija Žalbenog veća. Ukoliko oni zaključe da žalba jeste prihvatljiva, razmatraće je Žalbeno veće u punom, petočlanom sastavu.

Dijeljenje sadržaja