U odluci na "poluvremenu" sudjenja Slobodanu Miloševiću, Pretresno veće zaključuje da je tužilaštvo prezentiralo dovoljno dokaza da se - ukoliko ih optuženi ne ospori u svom dokaznom postupku - Milošević proglasi krivim po praktično svim glavnim tačkama optužnice.


Slobodan Milošević će u svom dokaznom postupku morati da osporava sve glavne navode iz sve tri optužnice, uključujući i onu najtežu: za genocid u Bosni i Hercegovini. Pretresno veće je, naime, zaključilo da je optužba prezentirala dovoljno dokaza da se - ukoliko ih optuženi ne ospori u dokaznom postupku - Milošević proglasi krivim po svim glavnim tačkama optužnice.

U podnesku iz marta ove godine, "prijatelji suda" su tvrdili da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo da je optuženi delovao sa specifičnom genocidnom namerom, pa su u skladu s tim tražili da se iz optužnice za Bosnu i Hercegovinu brišu tačke 1 i 2 kojima se Milošević tereti za genocid i saučesništvo u genocidu.

Pretresno veće je, danas objavljenom odlukom, odbacilo taj zahtev, navodeći da je postojao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem da se počini genocid, kao i da su - prema do sada prezentiranim dokazima - učesnici tog poduhvata zaista počinili genocid u Brčkom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, Bijeljini, Ključu i Bosanskom Novom.

Većinom glasova, veće je zaključilo da je Milošević bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa tadašnjim vodjstvom bosanskih Srba. Suprotnog mišljenja bio je korejski sudija O-Gon Kvon/Kwon po čijem mišljenju tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo da je optuženi delovao sa namerom da se bosanski Muslimani unište, u celini ili delom, kao etnička i verska grupa.

Izuzimajući ovo neslaganje, sudija Kvon se saglašava sa mišljenjem ostale dvojice sudija - Robinsona i Bonomija/Bonomy - u svim ostalim zaključcima o oblicima Miloševićeve odgovornosti za genocid. Jednoglasno je, naime, zaključeno da je Milošević počinio zločine čija je "predvidiva posledica" bio genocid; da je "pomagao i podržavao" druge članove udruženog zločinačkog poduhvata mada je znao za njihovu nameru da počine genocid i da je, konačno, znao ili imao razloga da zna da neki od njegovih podredjenih nameravaju da počine genocid ili učestvuju u njemu, ali je propustio da ih spreči i kazni.

U istoj odluci, odbačeni su i zahtevi iz podneska "prijatelja suda" koji se odnose na Kosovo i Hrvatsku. Veće je odbacilo njihovu tvrdnju da na Kosovu nije bilo oružanog konflikta pre 24. marta 1999., kao i da se sukob u Hrvatskoj ne može kvalifikovati kao medjunarodni pošto je, prema "prijateljima suda", ona stekla državnost tek "negde izmedju 15. januara i 22. maja 1992."

Iz opsežnog podneska "prijatelja suda" prihvaćeno je nekoliko zahteva da se iz optužnica za Hrvatsku i BiH brišu neki pojedinačni incidenti za koje optužba nije prezentirala dovoljno dokaza, što je i priznala u odgovoru na njihov podnesak.

Dijeljenje sadržaja