U odgovoru na podnesak "prijatelja suda" u kojem se traži da se iz optužnice za Bosnu i Hercegovinu brišu tačke kojima se Slobodan Milošević tereti za genocid i saučesništvo u genocidu, tužilaštvo ističe da je "genocidnu nameru" optuženog dokazalo njegovim rečima i delima. Tužilaštvo priznaje da nije dokazalo navode iz optužnice koji se odnose na drugi masakr na pijaci Markale iz avgusta 1995. kao i na još neke incidente granatiranja.


U Hagu je danas objavljena redigovana, javna verzija podneska kojim je tužilaštvo pre više od mesec dana odgovorilo na zahteve iz podneska koji su, na poziv Pretresnog veća, na kraju dokaznog postupka optužbe u postupku protiv Slobodana Miloševića, podneli "prijatelji suda."

U tom se podnesku, podsetimo, traži da se iz optužnice za Bosnu i Hercegovinu brišu tačke 1 i 2, kojima se Milošević tereti za genocid i saučesništvo u genocidu. Ne ulazeći u to da li je, ili nije, u Bosni izvršen genocid, "prijatelji suda" se ograničavaju na tvrdnju da u ovoj fazi sudjenja nije dokazano da je Milošević delovao sa specifičnom namerom da neku etničku ili versku grupu "uništi kao takvu, u celosti ili delom", što je preduslov da se neko proglasi krivim za taj zločin.

U obimnom odgovoru na više od 220 stranica, koji je danas stavljen na uvid javnosti, tužilaštvo tvrdi da je prezentiralo dovoljno dokaza o tome da je Milošević delovao sa namerom da se unište bosanski Muslimani na delu teritorije BiH koji je trebalo da bude priključen srpskoj državi. Ta namera se, smatra tužilaštvo, vidi iz "obrasca destruktivnih i diskriminatornih akcija" koje su tokom rata u BiH primenjene protiv muslimanskog stanovništva, kao i iz "reči i akcija" samog optuženog i ostalih učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu. Od kojih neki - poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića - po oceni tužilaštva nisu ni pokušavali da prikriju da im je namera da počine genocid.

Milošević je, navodi se dalje u odgovoru tužilaštva, "vešto eksploatisao potencijale nacionalističke ideologije" i koristio je medije pod svojom kontrolom da bi stvorio "preduslove za izvršenje genocidnih zločina protiv bosanskih Muslimana." Jedan od načina na koji je to činio je, kako se navodi, bilo "beskrajno ponavljanje ideje da Srbima preti novi genocid", što po tužilaštvu predstavlja "ne baš previše suptilni način da se unapred opravda genocid koji će biti počinjen nad Muslimanima." Način na koji je Milošević učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, zaključuje tužilaštvo, "ukazuje da je optuženi delio genocidnu nameru sa Mladićem, Karadžićem i drugim liderima bosanskih Srba."

Tužilaštvo priznaje da zbog vremenskih ograničenja u prezentaciji dokaza, nije uspelo da izvan razumne sumnje dokaže svaki pojedini incident iz optužnica za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Medju tim, nedokazanim incidentima, je i drugi masakr na pijaci Markale krajem avgusta 1995.

O podnesku "prijatelja suda" i odgovoru tužilaštva, Pretresno veće će odlučiti tek pošto njegov novi član - britanski sudija Lord Bonomi/Bonomy - početkom juna formalno položi zakletvu sudije Tribunala i potpiše "potvrdu" da je u potpunosti upoznat sa predmetom Slobodana Miloševića.

Dijeljenje sadržaja