SENSE-INTERVJU: Paddy Ashdown, Visoki predstavnik u BiH

Republika Srpska podriva svoje medjunarodno pravne temelje a svaki njen gradjanin plaća ogromnu cenu u ekonomiji, radnim mestima, obrazovanju, zdravstvu... zbog činjenice da Radovan Karadžić još nije u pritvoru Tribunala. "Postoji sto postotna rešenost NATO i medjunarodne zajednice da se optuženi privede pravdi, ali ne postoji spremnost Republike Srpske da na tome saradjuje" - kaže visoki predstavnik u ekskluzivnom intervjuu agenciji SENSE.


Republika Srpska podriva medjunarodno-pravne temelje na kojima se zasniva njeno postojanje, sprečava prijem zemlje u program Partnerstvo za mir sa NATO, ali ipak ne može bitnije da ugrozi približavanje Bosne i Hercegovine evropskim integracijama.

Tako visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH, Pedi Ešdaun/Paddy Ashdown, sažima političku cenu nesaradnje Republike Srpske sa Haškim tribunalom. Saradnja je, podseća Ešdaun, "medjunarodno pravna obaveza koja izvire iz istog zakona na kojem se zasniva postojanje Republike Srpske, a to je Dejtonski sporazum." Ako se taj zakon ne poštuje, upozorava Ešdaun, "temelji na kojima se zasniva Republika Srpska gube svoju legitimnost."

Da bi pokazo da mu se to nije "omaklo", visoki predstavnik je ovo upozorenje ponovio čak tri puta tokom polučasovnog televizijskog intervjua agenciji SENSE, posvećenog ceni koju za produženo begstvo Radovana Karadžića i Ratka Mladića od medjunarodne pravde plaćaju Republika Srpska i Bosna i Hercegovina u celini.

Ta cena je, smatra Ešdaun, "ogromna." Pored navedene političke cene - koja dovodi u pitanje legitimnost, pa i sam opstanak, entiteta - visoki predstavnik ukazuje i na "cenu koju plaća svaki pojedini gradjanin Republike Srpske, a posebno njenog istočnog dela." Podsećajući na plakate koje povremeno ističe SFOR u nastojanju da ohrabri gradjane da dostave informacije koje bi mogle da pomognu hapšenju begunaca, Ešdaun navodi kakva bi, po njemu, trebalo da bude njihova poruka:

"Ako ne vidite korist od bilo kakvih stranih investicija u Foči, ili ako ne vidite nova radna mesta, ili ako primećujete da je Republika Srpska vidno siromašnija od Federacije i da u nju stiže neuporedivo manje investicija, postoji razlog za to. A razlog je Radovan Karadžić - mračna kletva koja pogadja celu Republiku Srpsku. Svaki pojedini gradjanin plaća tu cenu - cenu u ekonomiji, cenu u manjku radnih mesta, cenu u obimu ulaganja u škole i bolnice. On uništava budućnost zemlje. On je mračno prokletsvo koje visi ne samo nad legitimnošću Republike Srpske već sprečava Bosnu i Hercegovinu da zauzme svoje mesto u NATO. Ta kletva pogadja svakog pojedinog gradjanina, naročito u istočnoj Republici Srpskoj koja plaća stvarnu, svakodnevnu cenu zato što taj čovek nije u zatvoru.."

Visoki predstavnik ne želi da se upušta u "teorije zavere" po kojima NATO i velike sile zapravo ne žele da uhapse Karadžića i Mladića, jer im je navodno neko nekad nešto obećao. Priznaje da je, u prošlosti, NATO sledio "strategiju trulog voća", odnosno sedeo ispod drveta i čekao da mu Karadžić i Mladić, kao "trule voćke", sami padnu u ruke. Tvrdi, medjutim, da to više nije slučaj:

"Sada tresemo stablo, napadamo njegovo korenje, napadamo njegovu krošnju, razotkrivamo ljude koji su deo mreže koja podržava Radovana Karadžića, tako da širimo taj front. Ta kampanja ima efekta, čini Karadžićev život mnogo težim i vrlo je verovatno da će dovesti do njegovog hapšenja. Imam dobre razloge da u to verujem, ali nemam nameru da o tome govorim na televiziji. Nećete uhvatiti zločince ako im otkrijete svoje tajne i najavite kakav će biti vaš sledeći potez."

Za razliku od nekih svojih prethodnika na položaju visokog predstavnika, koji su često najavljivali Karadžićevo hapšenje "do kraja" ovog ili onog meseca ili godine, Ešdaun ne želi da "prognozira" kada bi se to moglo dogoditi. Uveren je, medjutim, da će se dogoditi, budući da, barem kako tvrdi, "postoji sto postotna rešenost NATO i čitave medjunarodne zajednice da se Karadžić privede pravdi." Ono što, medjutim, trenutno ne postoji jeste spremnost Republike Srpske da u tome saradjuje.

Lociranje i hvatanje Radovana Karadžića je, po Ešdaunu, "izuzetno težak vojni zadatak." Pozivajući se na svoje vojno iskustvo iz Severne Irske - gde britanske trupe "kontrolišu svaku vlat trave" ali ipak ne uspevaju da uhvate autore nekih od najtežih terorističkih atentata - visoki predstavnik ukazuje da je taj zadatak mnogo teži u "nepristupačnoj divljini bosanskih planina i u sredini koja u Karadžiću, na žalost, i dalje vidi heroja." U toj se divljini, podseća Ešdaun, tokom Drugog svetskog rata krilo čak 16.000 partizana, za kojima je bezuspešno tragalo šest nemačkih divizija.

Pored nesaradnje Republike Srpske i "nepristupačne divljine" u kojoj se krije, za produženo begstvo Radovana Karadžića je, po Ešdaunu, odgovorna i mreža organizovanog kriminala koja ga podržava i štiti.

"Karadžić je šef mreže organizovanog kriminala. Kada ukradu kola u Sarajevu deo novca od njihove prodaje najverovatnije odlazi na finansiranje mreže Radovana Karadžića. Deo novca od krijumčarenja droga ili žena koje prolaze kroz Bosnu takodje ide za podršku Karadžića. Pogledajte samo u kakvoj bedi žive krijumčarene zene iz Moldavije koje zavrsavaju u bosanskim javnim kućama i znajte da deo njihovih para odlazi Radovanu Karadžiću. On je glava mreže organizovanog kriminala i korupcije koja mu omogućava da finansira svoju bezbednost na nesreći hiljada ljudi."

Mada ističe da je Bosna "u mnogo čemu pravo čudo, jer nigde u svetu, kroz celu istoriji, nije bilo zemlje koja je posle jednog užasnog rata tako brzo došla do mira", Ešdaun smatra da se mir i stabilnost ne mogu učvrstiti dok se Karadžić i Mladić, "čija se duga senka nadvila nad životom svakog pojedinca u Republici Srpskoj, ne privedu pravdi. I zato se to mora učiniti."



Fotografije