Pored fizičkih i psihičkih problema koje ima u pritvoru, Jovica Stanišić kao argument za privremeno puštanje na slobodu navodi i zasluge koje je - kao "šef jedne male obaveštajne strukture" - imao u oslobadjanju UN talaca iz ruku bosanskih Srba.


Rasprava o zahtevu za privremeno oslobadjanje Jovice Stanišića, bivšeg šefa državne bezbednosti Srbije - optuženog, zajedno sa Frankom Simatovićem, za zločine specijalnih jedinica srpske policije i paravojnih formacija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini - protegla se, s prekidima, od 10. do 26 maja 2004. O psihičkom i fizičkom zdravlju optuženog su, bez prisustva javnosti, svedočili medicinski stručnjaci, veštaci odbrane i optužbe.

Na samom kraju, sednica je otvorena za javnost u trenutku kada je Stanišić govorio o toku svoje "teške mirovne misije": oslobadjanju 388 pripadnika UN koje su bosanski Srbi u maju 1995. uzeli za taoce. Prenosimo u celini taj deo izlaganja Jovice Stanišića.

"Malo ko je verovao, makar po mom utisku, sa naše strane da se za živote ovih ljudi moglo nešto učiniti, jer svima je bilo poznato da su državni odnosi sa Republikom Srpskom bili (tada) na najnižem nivou od početka jugoslovenske krize. Podsećam da je godinu dana pre toga Srbija uvela rigorozne sankcije Republici Srpskoj, zbog odbijanja njihovog rukovodstva da prihvati mirovni plan Kontakt grupe."

"Časni sude, usudio sam se da u tako dramatičnoj situaciji prihvatim ulogu posrednika i specijalnog izaslanika, u pregovorima s rukovodstvom Republike Srpske. Uz ovlašćenje državnog rukovodstva Republike Srbije započeo sam tešku mirovnu misiju i otišao u Bosnu. Tamo sam zatekao ratni haos, posvadjano političko i vojno rukovodstavo Republike Srpske, ozbiljne nagoveštaje i poteze za još goru situaciju. Radilo se o nameri ujedinjenja Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Zatekao sam i visoke predstavnike drugih zemalja, ministre inostranih poslova, ministre odbrane, koji su takodje pokušavali da reše ovu krizu."

"Do sada nisam izvan najužeg kruga najviših državnih rukovodioca govorio o toku pregovora niti pod kojim uslovima je rukovodstvo Republike Srpske prihvatilo da oslobodi taoce. Kada to budete od mene tražili ja ću to učiniti. Uglavnom, posle 15 dana potpune konfuzije i neizvesnosti i mnogih komplikacija dobio sam pristanak rukovodstva Republike Srpske da oslobodi plave šlemove."

"Na konferenciji za štampu na Palama, saopštio sam svetskoj javnosti da sam uspešno okončao pregovore i da u skladu sa sporazumom preuzimam odgovornost za živote 388 pripadnika UN i da ću ih bezbedno izvući iz Bosne. Tako sam i učinio. Uz velike napore i bezbednosne rizike, skupljajući ih sa ratnih lokacija širom RS, u hodu zbrinjavajući ranjenike i iscrpljene, polako sam uvodio misiju u sigurne vode. Prebacio sam ih u nekoliko navrata u Srbiju i tamo predao komandantu UN odnosno predstavnicima njihovih Vlada."

"Časni sude, nisam izgubio ni jedan život i pored mnogih pretnji ekstremnih grupa i pojedinaca da će me sprečiti u ovoj misiji. Časni sude, uspeo da sam da sačuvam dostojanstvo svakog vojnika i oficira plavih šlemova, vraćena im je oprema, oružje, odeća a prema njima se, pre svega, postupalo ljudski i sa punim poštovanjem. Sve je to trajalo 30 dana. Za mene i moje kolege čitavu večnost. Moram da govorim o tome i molio sam da govorim o tome."

"Hvala vam što ste mi omogućili, jer je ovo samo jedan primer u kakvim sam zamršenim istorijskim, političkim vojnim i bezbednosnim prilikama radio kao šef jedne male obaveštajne strukture. Lično daleko od političkih stranaka, nezakonitih postupaka, i protivnik svih ekstremizama. Govorim i zbog toga jer duboko verujem da bi pored moje porodice, svako do ovih nekoliko stotina ljudi i njihovih bližnjih toplo pozdravilo vašu odluku da me do sudjenja pustite mojoj kuci. I drugi kojima sam pomogao i pružio pomoć u ovom ratnom haosu, verujem da dele te nade i ta osećanja."

"Ukoliko tako bude časni sude, dajem vam reč da ću na pošten i fer način, respektujući ovaj sud, pripremati odbranu, intenzivno se lečiti i da ću doći na sudjenje kada vi to odlučite."

Dijeljenje sadržaja