Zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja svedoka i žrtava. Teška kazna - najveći motiv optuženog da se ne pojavi na sudjenju. "Bezvredne garancije" Srbije i Crne Gore.


Navodeći da ima "realni strah" da će optuženi, ukoliko bude privremeno oslobodjen, ugroziti žrtve, svedoke i njihove porodice, tužilaštvo Haškog tribunala se oštro usprotivilo zahtevu Jovice Stanišića da početak sudjenja sačeka na slobodi.

Strah je, po tužilaštvu, realan zbog činjenice da Jovica Stanišić, kao dugogodišnji šef Državne bezbednosti Srbije, ima "neophodne kontakte i sredstva da locira svedoke optužbe i njihove porodice" i da ih na različite načine zastrašuje ili im učini i "nešto gore." Sama činjenica da je optuženi takvog profila na slobodi bi, smatra tužilaštvo, doprinela da neki od "potencijalnih svedoka i dostavljača informacija" postanu nevoljni da pomažu tužilaštvu i Tribunalu.

Ukazujući da se Stanišić tereti za neke od najtežih zločina protiv čovečnosti - kao što su progoni, ubistva, deportacije, nehumana dela i masakri civili u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. - tužilaštvo upozorava da bi optuženi, ukoliko bi bio privremeno oslobodjen, imao dobre razloge da se ne pojavi na sudjenju. A glavni bi razlog, kako se ističe, bio taj što bi Stanišić, ukoliko se na sudjenju dokaže da je kriv, bio osudjen na "veoma dugu kaznu, možda čak i doživotni zatvor."

Zajedno sa zahtevom za privremeno puštanje na slobodu, Stanišićeva odbrana je podnela garancije Saveta ministara SiCG, kao i pisma podrške Republike Srbije i Republike Crne Gore. Tužilaštvo, medjutim, izražava sumnju u pouzdanost tih garancija, navodeći da je od parlamentarnih izbora u decembru prošle godine, saradnja Srbije i Crne Gore sa tužilaštvom Haškog tribunala "zamrznuta u svim aspektima." U odgovoru na Stanišićev zahtev, tužilaštvo poziva sud da "ne prida nikakvu težinu ponudjenim garancijama."

Usmena rasprava o zahtevu Jovice Stanišića nije još zakazana.

Dijeljenje sadržaja