Sledeće sedmice u Haškom tribunalu

Nakon letnje pauze u ponedeljak se nastavljaju četiri od šest tekućih suđenja. Neizvesno da li će Lilić i Holbruk "stici" da svedoče do 13. septembra, kada bi trebalo da se okonča dokazni postupak po optužnici za Kosovo


Nakon neuobičajeno mirne letne pauze, tokom koje za razliku od avgusta prošle godine, nije bilo ni novih optužnica ni novih hapšenja, Haški tribunal nastavlja sutra svoje redovne aktivnosti na utvrđivanju odgovornosti pojedinaca optuženih za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije.

Za sledeću sedmicu, na programu je nastavak četiri od ukupno šest tekućih suđenja. Najviše pažnje, razumljivo, privlači nastavak procesa Slobodanu Miloševiću, na kojem bi optužba u naredne tri sedmice - do 13. septembra 2002. - trebalo da okonča dokazni postupak za kosovske zločine navedene u optužnici protiv bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije. Za narednu sedmicu, kako saznajemo, predviđeni su iskazi nekoliko svedoka o "bazi zločina", odnosno žrtava ili očevidaca masovnih ubistava, deportacija, progona i drugih zločina koji su, prema optužnici, izvršeni nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999. godine. Narednih dana bi, takođe, pred sudom trebalo da se pojavi i britanska novinarka Džeki Roland/Jacky Rowland, koja je u periodu koji pokriva "Kosovska optužnice" bila dopisnik Bi-bi-sija (BBC) iz SR Jugoslavije i izbliza je pratila tadašnju "kosovsku krizu."

Za sada, kako saznajemo, sa vladama SRJ i Sjedinjenih Država još nisu usaglašeni svi detalji eventualnih svedočenja bivšeg predsednika SRJ Zorana Lilića i bivšeg američkog ambasadora u UN Ričarda Holbruka/Richard Holbrooke. U slučaju Lilića Beograd je zabrinut da bi njegovo svedočenje moglo da dovede do otkrivanja državnih tajni koje bi mogle da budu relevantne za postupke koje su, pred Međunarodnih sudom pravde u Hagu, pokrenuli Bosna i Hercegovina i Hrvatska, optužujući SR Jugoslaviju za genocid. Beograd, čini se, traži garancije da se ono što bi Lilić mogao da kaže pred Tribunalom, neće koristiti protiv SRJ u postupku pred "starijim" haškim sudom, koji kao najviša pravna instanca UN presuđuje u sporovima između država.

U Holbrukovom slučaju, kako saznajemo, američka vlada ima izvesne "načelne primedbe" na odluku sudskog veća kojom su, krajem jula, određeni vrlo striktni okviri za svedočenje njenih zvaničnika na suđenju Slobodanu Miloševiću. Ti okviri trebalo bi da onemoguće i tužiocu i optuženom da svedoku postavljaju pitanja koja bi mogla da dovedu do otkrivanja državnih tajni, ali Vašington/Washington po svemu sudeći traži dodatne garancije za svedočenje svojih zvaničnika.

Ukoliko se ove nesuglasice sa Beogradom i Vašingtonom ne usaglase do kraja dokaznog postupka po optužnici za zločine na Kosovu, svedočenja Lilića, Holbruka i još nekih jugoslovenskih i američkih zvaničnika biće ostavljena za drugu fazu suđenja, koja bi trebalo da počne 30. septembra, a u kojoj će optužba dokazivati odgovornost Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj. Nesumnjivo je da i Lilić i Holbruk raspolažu informacijama iz prve ruke o ulozi optuženog u periodu (1991-1995) koji pokrivaju te dve optužnice.

Pored procesa Miloševiću, sledeće sedmice se nastavljaju suđenja Radoslavu Brđaninu i Momiru Taliću, optuženima za genocid u Bosanskoj Krajini; zatim Milomiru Stakiću, koji se tereti za genocid u regionu Prijedora; kao i Mladenu Naletiliću "Tuti" i Vinku Martinoviću "Šteli", optuženim za progon Bošnjaka u Mostaru 1993. godine.

Preostala dva tekuća suđenja - generalu Stanislavu Galiću, optuženom za granatiranje Sarajeva, kao i Blagoju Simići, Miroslavu Tadiću i Simi Zariću koji su optuženi za etničko čišćenje Bosanskog Šamca - nastaviće se početkom septembra.

Dijeljenje sadržaja