Ukoliko se Slobodan Milošević vrati u sudnicu, sledeće sedmice trebalo bi da svedoči više osoba koje su, u vreme koje pokrivaju optužnice, bile bliske optuženom ili imale direktna saznanja o njegovoj ulozi u događajima o kojima se pred sudom raspravlja. Da li se Beograd "istrčava" sa otkrivanjem identiteta "osetljivih svedoka" zbog neodgovornosti ili iz zle namere?


Ukoliko se Slobodan Milošević u ponedeljak vrati u sudnicu, sledeća sedmica će u Hagu proteći u znaku "insajdera." U narednih pet dana trebalo bi da svedoči više osoba koje su, u vreme koje pokrivaju optužnice, bile bliske optuženom ili imale direktna saznanja o njegovoj ulozi u događajima o kojima se pred sudom raspravlja. To, u prvom redu, važi za Zorana Lilića, Miloševićevog prethodnika na položaju predsednika SRJ, kao i za Radeta Markovića, šefa Službe državne bezbednosti (SDB) u vreme kosovskih događaja.

Zanimljivo je da njihova imena, kao i imena ostalih "insajdera" koje optužba namerava da izvede u završnici dokaznog postupka po optužnici za Kosovo (kao što su visoki policijski funkcioneri Dragan Karleuša, Obrad Stevanović, Zoran Mijatović i Teodor Stančić), nisu otkrivena u Hagu, već je vest o njihovom predstojećem svedočenju lansirana iz Beograda. Takvo "istrčavanje" Beograda se, u Hagu, smatra u najboljem slučaju "neodgovornim" - jer može da ugrozi bezbednost "osetljivih" svedoka - a u najgorem slučaju kao vid pritiska ili pokušaj zastrašivanja tih svedoka, kako bi "pazili šta govore pred tribunalom."

Budući da su, iz bezbednosnih i drugih razloga, za dovođenje nekih od tih svedoka bili neophodni "komplikovani aranžmani", tužilaštvo će svakako insistirati da se oni pojave pred sudom pre letnje pauze, koja je planirana od 26. jula do 26. avgusta. Ukoliko se optuženi - kojem je zbog povišenog pritiska sredinom prošle sedmice određeno dvodnevno bolovanje - iz bilo kog razloga ne pojavi u ponedeljak u sudnici, tužilaštvo bi moglo da traži da se umesto do 26. jula radi do 2. avgusta, kako bi "osetljivi" svedoci koji su trenutno u Hagu dali svoje iskaze pre letnje pauze. U suprotnom bi se na jesen morali iznova praviti "komplikovani aranžmani" za njihovo dovođenje u Hag, što bi te "osetljive" svedoke izložilo produženim pritiscima i rizicima.

Do letnje pauze u slučaju Milošević predstoji još i takozvana predraspravna konferencija za suđenje po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, koja je bila predviđena za 18. juli ali je otkazana zbog bolovanja optuženog. Na toj konferenciji tužilaštvo treba da "otvori karte" odnosno najavi s koliko će i kakvih svedoka, i u kom vremenu, izvoditi dokaze o Miloševićevoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini.

Za preostalih pet tekućih suđenja, letnja pauza je predviđena od 5. do 26. avgusta, tako da su pred njima još dve radne sedmice. Najdalje je odmaklo suđenje za progon Bošnjaka u Mostaru, na kojem je u toku dokazni postupak odbrane drugo-optuženog Vinka Martinovića Štele, čije se okončanje planira krajem septembra. Do tada bi, takođe, trebalo da se završi i dokazni postupak optužbe na suđenju generalu Stanislavu Galiću, optuženom za granatiranje Sarajeva i snajpersku kampanju protiv civilnog stanovništva. U oktobru će, kako se predviđa, tužilaštvo završiti izvođenje dokaza na suđenju Milomiru Stakiću, optuženom za genocid u Prijedoru.

Preostala dva suđenja - za genocid u Bosanskoj Krajini i etničko čišćenje Bosanskog Šamca - napreduju veoma sporo, tako da je nemoguće predvideti do kada će trajati dokazni postupci optužbe protiv Radoslava Brđanina i generala Momira Talića, odnosno protiv Blagoja Simića, Miroslava Tadića i Sime Zarića. Slučaj Milana Simića – četvrtog optuženog za zločine u Bosanskom Šamcu - je u međuvremenu izdvojen i očekuje se da bi uskoro moglo da bude objavljeno da su se optužba i odbrana nagodili o priznanju krivice i visini kazne.

Dijeljenje sadržaja