Prazna optuženička klupa u sudnici Tribunala

U četvrtak 31. marta Pretresno veće francuskog sudije Antonetija/Antonetti će izreći prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju, lideru srpskih radikala optuženom za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini.

Izricanje te presude je prvobitno bilo zakazano za 30. oktobar 2013. ali je mesec dana pre tog termina otkazano, pošto je došlo do promene u sastavu veća: danskog sudiju Harhofa/ Harhoff, koji je, na Šešeljev zahtev diskvalifikovan, zamenio je sudija Niang iz Senegala. Da bi se uključio u većanje o presudi, sudija Niang je morao prvo da prouči kompletan sudski spis: pročita oko 17500 stranica transkripta, prouči više od 1400 dokaznih predmeta i pregleda nekoliko stotina sati video materijala. Sve zajedno – upoznavanje sa predmetom i većanje o presudi – trajalo je dve i po godine.

Slučaj Vojislava Šešelja je jedan od onih tribunalovih predmeta u kojem je sve što je moglo da krene naopako... krenulo naopako. Možda ne u prve tri godine predraspravnog postupka kada su sudije Šomburg/Schomburg, Ađus/Agius i Ori/Orie, uspevale nekako da izađu na kraj sa opstrukcijom, uvredama i vulgarnošću optuženog, ali svakako od 8. decembra 2006. kada je Šešelj štrajkom glađu iznudio brojne ustupke od žalbenog veća: smenu kompletnog Pretresnog veća, ukidanje odluke o nametanju branioca, pa čak i to da mu se dokumenti moraju dostavljati “na papiru i na srpskom”, pošto ne koristi kompjuter jer se plaši strujog udara, a strane jezike ne zna.

Od tada pa nadalje Šešelj je imao punu kontrolu nad sudskim postupkom, o čemu smo opširno pisali u novembru 2014. u tekstu Pobačaj pravde . Zadržao je tu kontrolu i do danas, pošto je Pretresno veće odustalo naloga srpskim vlastima da obezbede prisustvo optuženog izricanju presude, nakon što im je Šešelj jasnio i glasno stavio do znanja da mu ne pada ni na kraj pameti da dolazi u Hag.

Tako će Tribunal – čiji Statut ne predviđa mogućnost suđenja bez prisustva optuženog – u četvrtak izreći svoju prvu presudu u odsustvu.