Mnogi činjenični i pravni nalazi sudijske većine koja je oslobodila Vojislava Šešelja značajno odstupaju od dosadašnje sudske prakse Tribunala - izjavio je nakon izricanja presude glavni tužilac Bramerc, najavljujući brzo ulaganje žalbe.

"Vrlo ozbiljno razmatramo podnošenje žalbe na presudu Vojislavu Šešelju", izjavio je Serž Bramerc/ Serge Brammertz, glavni tužilac Tribunala ukazujući da mnogi nalazi sudija značajno odstupaju od uobičajene prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Nije prvi put da smo iznenađeni prilikom izricanja presude, kaže Bramerc .

Kao primer tog odstupanja tužilac je naveo nepostojanje sistematskog i široko rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo i izostanak govora mržnje, “koji su sudije ocenile kao sredstvo za podizanje morala a ne podsticanje na činjenje zločina”. On je rekao da tužilaštvo smatra da je udruženi zločinački poduhvat postojao kao i prisilno premeštanje stanovništva, što je većina u sudskom veću ocenila kao dobrovoljne odlaske iz zone borbenih dejstava, čemu su počinioci dali svoj “humanitarni doprinos" obezbedivši autobuse.

Glavni tužilac je podsetio na žrtve koje su očekivale zadovoljenje pravde ali će po njegovom mišljenju biti iritirane nalazima sudija u ovoj presudi. Poput, recimo, nalaza većine o nepostojanju odgovornosti Šešeljevih dobrovoljaca za činjenje zločina.

Ocenivši rad tužilačkog tima "odličnim" Bramerc je ukazao na probleme sa nepoštovanjem suda zbog uticaja na svedoke. “To je u ovom predmetu možda bilo značajnije nego u ostalima” rekao je Bramerc podsetivši na aktuelni slučaj troje radikala optuženih za ta dela i još neizvršene naloge za njihovo hapšenje. Manipulacija svedocima i dokazima bila je dodatni izazov, rekao je Bramerc.

Njegova očekivanja u vezi sa presudom, kako je rekao, zasnivala su se na proceni prezentiranog dokaznog materijala i proceni individualne krivične odgovornosti optuženog u odnosu na počinjene zločine. Na osnovu presude zaključio je da je Pretresno veće napravilo “mnogo širu analizu konflikta i njegove prirode s argumentacijom koja apsolutno nije u skladu sa stvarnošću, sa realnim činjenicama i onim što smatramo normalnom praksom Tribunala”.

Dijeljenje sadržaja