Jean Claude Antonetti, sudija

Suđenje na kojem je sve što je moglo da krene naopako, krenulo naopako, nije ni moglo da završi drugačije nego pobačenom presudom!

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj je danas oslobođen po svim tačkama optužnice koja ga je teretila za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Presuda je doneta naglasavanjem sudija: "za" su se izjasnili predsedavajući sudija Antoneti/Antonetti iz Francuske i Niang iz Senegala, a "protiv" je bila italijanska sutkinja Latanci/Lattanzi.

Bila je to, inače, prva tribunalova "presuda u odsustvu", budući da je Pretresno veće pre dve sedmice po treći put kapituliralo pred Šešeljem odustajući od naloga Srbiji da osigura njegovo prisustvo izricanju presude, nakon što je optuženi poručio da mu ne pada ni na kraj pameti da dolazi u Hag.

Reći da je ovo četvrta kapitulacija Tribunala pred Šešeljem bio bi eufemizam. Konsternacija kojom je dočekana današnja presuda može se porediti samo sa šokom izazvanim presudama Gotovini i Perišiću. S tim što su se te presude ipak mogle tumačiti nekakvim, nazovimo ih teorijama zavere: da su pisane po meri velikih sila koje upražnjavaju granatiranje (ili "droniranje") nastanjenih područja; ili rado pružaju logističku, materijalnu i drugu pomoć pobunjeničkim ili oslobodilačkim snagama u svrhu promene režima u trećim zemljama, pa im ne odgovara da međunarodni sud postavlja u tom području nekakve pravne standarde.

Oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju deluje kao pokušaj rušenja dosadašnje sudske prakse Haškog tribunala. Naime, nakon što je od prvih presuda iz devedesetih pa sve do prošlonedeljne presude Radovanu Karadžiću, bezbroj puta zaključeno da su civili u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bili izloženi "sistematskim i rasprostranjenim napadima" (što je uslov za primenu člana 5 Statuta koji govori o zločinima protiv čovečnosti) većina Antonetti-Niang zaključuje da u područjima pokrivenim Šešeljevom optužnicom nije bilo "sistematskog i rasprostranjenog napada na civile", pa samim time ni zločina protiv čovečnosti!? A ta podučja su: Vukovar, Zvornik, delovi Sarajeva, Mostar i Nevesinje.

Šta sada sa desetak ili više optuženih, osuđenih za zločine protiv čovečnosti upravo na tim područjima. Da li će doči do revizije njihovih presuda?

Pre samo nedelju dana Vojislav Šešelj je u presudi kojom je Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora naveden kao jedan od učesnika udruženog zločinačkog poduhvata. U istoj ulozi je pomenut i u presudi Milanu Martiću. Sam Šešelj teretio se za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjana nesrba sa trećine teritorije Hrvatske, velikih delova BiH, kao i iz dela Vojvodine.

Većina Antoneti-Niang, međutim, smatra da tužilaštvo nije predočilo jasne dokaze o masovnom progonu civila koji nisu bili angažovani u borbama, te stoga ne može da odbaci argument odbrane da su civili bežali iz zone borbenih dejstava i sklanjali se u naselja u kojima živi njihova etnička grupa. A autobusi za transfer su, smatra većina, obezbeđeni na humanitarnim osnovama, kako bi se civilima pomoglo da napuste zonu borbenih dejstava.

Osim što izvrće na glavu dosadašnju sudsku praksu Tribunala, većina Antoneti/Niang odgovornost za oslobađanje Šešelja prebacuje na tužilaštvo i "nepreciznosti" u njegovom pristupu, "nedosledno korišćenje pojmova nasilja i zločina", "cirkularni" i "maksimalistički pristup", "nejasnoće u prosedeu" "i neujednačenosti u zaključku."

Optužba, kako je po izricanju presude izjavio glavni tuzilac Serž Bramerc/Serge Brammertz, "ozbiljno razmatra ulaganje žalbe." Njegove prve ocene oslobađajuće presude Vojislavu Šešelju i sažetak izdvojenog mišljenja sutkinje Latanci objavljujemo u posebnim tekstovima.