U danas objavljenoj odluci predsednika Mehanizma za međunarodne sudove Teodora Merona, kao razlozi za prevremeno puštanje na slobodu generala Vladimira Lazarevića navode se, između ostalog, zadovoljavajući stepen rehabilitacije i dostavljanje dokumenata tužilaštvu, što je donekle u suprotnosti sa njegovim izjavama po povratku u Srbiju

Dan nakon što je general Vladimir Lazarević oslobođen iz Pritvorske jedinice UN i avionom vlade Srbije u pratnji ministara odbrane i pravosuđa sleteo na niški aerodrom gde je dočekan uz najviše državne počasti, u Hagu je objavljena redigovana odluka predsednika Mehanizma za međunarodne sudove Teodora/Theodor Merona od 7. septembra ove godine kojom se bivšem komandantu Prištinskog korpusa odobrava prevremena sloboda.

Glavni razlog za prevremeno puštanje na slobodu je činjenica da je osuđenik odslužio dve trećine zatvorske kazne. Osuđen je, naime, na 14, a izdržao je nešto više od devet godina kazne.

Lazarević je proglašen krivim za zločin protiv čovečnosti kao pomagač udruženog zločinačkog poduhvata na Kosovu 1999. godine tokom kojeg su počinjeni najteži zločini protiv albanskih civila, uključujući masovna ubistva i proterivanja, što je rezultiralo etničkim čišćenjem tadašnje srpske pokrajine. Njegov doprinos se, po presudi, ogledao u pomaganju i podržavanju deportacija i prisilnog premeštanja. Reč je, navodi se, o zločinima velike težine.

Razmotreni su i pokazatelji rehabilitacije, pa je zaključeno da se osuđeni tokom boravka u pritvoru, koji mu je uračunat u kaznu, ponašao primereno prema osoblju, ali i drugim optuženicima, "bez obzira na njihovu nacionalnost". U pokazatelje rehabilitacije ubraja se i spremnost osuđenika da prihvate navode presude i izraze žaljenje za žrtve. U odluci o tome nema ništa, ali se zato po istom pitanju po povratku u Srbiju očitovao sam Lazarević, rekavši da je osuđen "bez ijednog dokaza", a žaljenje je izrazio samo za svoje stradale vojnike.

Još je rekao i da je "pretekao haško gubilište" u kojem mu je zbog zdravstvenih problema, koji po danas objavljenoj odluci nisu takvih razmera da bi išli u prilog prevremenom puštanju, pružena sva medicinska nega. Kao jedan od razloga puštanja na prevremenu slobodu navedena je i saradnja generala Lazarevića sa tužilaštvom Tribunala. Mada po povratku u Srbiju nije imao lepih reči za Tribunal, dok je bio tamo sarađivao je sa tužiocima pristajući na opširan intervju sa njima i "dostavljajući nove dokumente".

Lazarević je treći od petorice osuđenih po istoj optužnici za zločine nad kosovskim Albancima koji su odslužili dve trećine kazne i pušteni na slobodu. Pre njega, oslobođeni su jedan pomagač i jedan učesnik udruženog zločinačkog poduhvata – bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i nekadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović, osuđeni na 15 i 18 godina zatvora. U zatvoru su još uvek vojni general Nebojša Pavković i ratni šef policijskog štaba za Kosovo Sreten Lukić koji služe kazne od 22 i 20 godina zatvora, dok je u odvojenom predmetu na 18 godina osuđen policijski general Vlastimir Đorđević i on takođe još nije pušten.

Dijeljenje sadržaja