Žalbeno veće zaključilo da odbrana bivšeg šefa štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića nije pokazala da postoje novi dokazi neophodni za reviziju žalbene presude kojom je osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine

Odbrana Sretena Lukića podnela je u januaru ove godine poverljivi zahtev za reviziju žalbene presude kojom je general srpske policije osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine. Tužilac se, takođe u poverljivom podnesku, usprotivio takvom zahtevu, a žalbeno veće sudije Teodora/Theodor Merona ga je sada odbacilo i naložilo stranama da pripreme revidirane verzije poverljivih dokumenata koje će biti obelodanjene.

Da bi zahtev za reviziju bio prihvaćen, neophodno je da strana koja to traži pokaže da su se u međuvremenu pojavile nove činjenice i dokazi ili da se promenila sudska praksa u odnosu na onu koja je bila na snazi tokom procesa. General Lukić je u zahtevu naveo tri takva razloga – prvo, tvrdi da mu se zdravstveno stanje pogoršalo, drugo, da su se pojavili novi dokazi o sastanku u Beogradu 5. januara 1999. godine i, treće, ukazuje na nalaze iz žalbene presude policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću, u odvojenom procesu pravosnažno osuđenim na 18 godina zatvora takođe zbog zločina nad kosovskim Albancima.

Ukazujući na pogoršano zdravstveno stanje, odbrana je dostavila dva lekarska izveštaja s početka 2014. godine, nastojeći da ih predstavi kao "nove činjenice". Žalbeno veće je, međutim, navelo da su zdravstveni problemi srpskog generala bili poznati i tokom suđenja. Primerenije bi, smatraju sudije, bilo da Lukić uputi zahtev za prevremeno oslobađanje nego za reviziju presude.

Sastanak od 5. januara 1999. godine održan je u beogradskom Belom dvoru i na njemu su, pored Lukića, učestvovali najviši srpski političari Slobodan Milošević, Milan Milutinović i Nikola Šainović, kao i vojni i policijski generali Ojdanić, Pavković, Lazarević i Đorđević. Reč je, tvrdi odbrana, o "benignom sastanku" na kojem se raspravljalo o borbi protiv terorizma, a nikako o planu da se počine zločini. "Novi dokazi" iz Belog dvora pokazuju, navodi se u Lukićevom podnesku, da on nije bio "most" između zločinačke politike Beograda i jedinica policije na Kosovu. Žalbeno veće, međutim, navodi da je njegovo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja kosovskih Albanaca potkrepljeno brojnim drugim dokazima. Osim toga, o sastanku 5. januara 1999. godine se na suđenju već čulo, doduše u pogledu učešća Lukićevih kolega sa optuženičke klupe Šainovića i Pavkovića, tako da se ne može uračunati u činjenice koje nisu bile dostupne tokom suđenja.

U presudi Vlastimiru Đorđeviću je, podseća Lukićeva odbrana, ukinut navod da su Albanci sa Kosova, osim u Makedoniju i Albaniju, deportovani u Crnu Goru, budući da nema dovoljno dokaza da je između Kosova i Crne Gore postojala državna granica. To, po odbrani, predstavlja "novu činjenicu proisteklu iz nove sudske prakse", a Žalbeno veće ukazuje da Lukić nije ni bio optužen za deportovanje civila u Crnu Goru, tako da je i taj navod odbačen.

Sve u svemu, kazna od 20 godina zatvora bivšem šefu Štaba MUP za Kosovo Sretenu Lukiću ostaje na snazi i uskoro bi trebalo da bude poznato u kojoj će je državi služiti.

Dijeljenje sadržaja