Veštak Mladićeve odbrane – doktor istorije Miloš Ković – kritikovao optužbu i njene eksperte zbog pogrešne upotrebe nekoliko termina: "bosanski Srbi" jer među njima ima i Hercegovaca, "opsada Sarajeva" zato što je grad bio povezan sa spoljnim svetom preko snaga UN i "teror" nad Sarajlijama jer je meta srpskih artiljerijskih i snajperskih udara bila vojska a cilj podela grada

Na poziv odbrane Ratka Mladića, beogradski istoričar Miloš Ković sačinio je dva izveštaja u kojima daje "naučnu kritiku" radova eksperata optužbe. U prvom izveštaju analizira navode Patrika Trejnora/Patrick Treanor o aktivnostima rukovodstva bosanskih Srba 1992-1995. godine, a u drugom kritikuje izveštaje Roberta Donje/Donia o opsadi Sarajeva i radu skupštine Republike Srpske tokom rata u BiH.

Na početku glavnog ispitivanja Ković je upitan zašto je, po njemu, korišćenje sintagme "bosanski Srbi" već u naslovu Trejnorovog rada "istorijski i profesionalno nekorektno". Svedok odgovara da je to uvreda za tamošnje Srbe i da ih treba zvati "Srbi iz Republike Srpske". Osim toga, dodaje, među njima ima i Hercegovaca, nisu svi Bosanci. U nastavku svedočenja, istoričar odbrane je, međutim, koristio sintagmu "bosanski Muslimani i Hrvati", što nije promaklo predsedavajućem sudiji Oriju/Orie koji je pitao nije li i za njih to uvredljivo, jer i među njima ima Hercegovaca. Muslimani, uzvraća Ković, "ne insistiraju na tim razlikama", a kod Hrvata se radi o "nijansama", mada oni "bosansku ideju" nisu baš prihvatili.

I kod Donje, po Mladićevom veštaku, postoji ozbiljan terminološki problem već u naslovu izveštaja. Sporan je, naime, termin "opsada Sarajeva". O opsadi grada po svedoku nema govora jer je Sarajevo tokom rata bilo povezano sa spoljnim svetom preko snaga UN. Osim toga, samo uži centar je bio u srpskom okruženju, a ne ceo grad. "Evo, kada biste ovde samo centar grada proglasili Hagom, onda biste imali opsadu Haga", slikovito je objasnio Ković.

U unakrsnom ispitivanju se čulo da je, po svedoku, i termin "teror" koji se u optužnici koristi za artiljerijsku i snajpersku kampanju protiv sarajevskih civila pogrešan. Meta napada su, po njemu, bile jedinice Armije BiH, a rukovodstvo bosanskih Srba i Mladićeva vojska borili su se za podelu Sarajeva i namera im nije bila da terorišu civile.

Namera optuženog tokom rata u BiH može se, smatra tužilac, iščitati iz njegovih izjava medijima. Predočen je Mladićev intervju beogradskom NIN iz perioda rata u kojem Muslimane naziva "poturicama" i "najgorim ološem". Tu se, smatra svedok, radi o "ratnoj propagandi" a ne o stvarnom stavu optuženog. Tužilac je zatim pitao da li takvi Mladićevi navodi korespondiraju sa dokumentom Sarajevsko-romanijskog korpusa iz 1994. sa potpisom Luke Dragićevića, u kojem se navodi da su Srbi "genetski bolji, jači, lepši i pametniji" od Muslimana, zato što su oni "poturice" koje su postale od "najslabijih Srba". Nije potreban istoričar, kaže Ković, da bi se uočile "određene sličnosti" između Mladićevih i Dragićevićevih reči.

Beogradski istoričar je u izveštaju naveo da je predsednik BiH Alija Izetbegović pod uticajem Sjedinjenih Država odbacio Kutiljerov plan, koji je predstavljao priliku za mirnu podelu BiH unutar njenih granica. Citirao je navod knjige bivšeg američkog ambasadora u Jugoslaviji Vorena Cimermana/Warren Zimmerman koji je rekao da su Amerikanci ohrabrili Izetbegovića da to učini. Istina je, ukazuje tužilac pozivajući se na druge navode iste knjige, malo složenija. Cimerman, naime, navodi da je podrška za odbacivanje plana došla tek nakon informacija o dogovoru hrvatskog i srpskog predsednika Tuđmana i Miloševića o podeli BiH, što je Izetbegovića "strašno razljutilo". Ković, međutim, kaže da se Cimerman "ne slaže sa samim sobom" jer je u izjavi američkim medijima govorio drugačije. O podeli BiH se, ukazuje optužba, govori i u ratnom dnevniku Ratka Mladića gde se u izvodima sa sastanka od 26. oktobra 1992. godine navode sledeće reči hrvatskog generala Slobodana Praljka: "Na dobrom smo putu da Aliju prisilimo na podelu BiH" i "u interesu nam je da Muslimani dobiju svoj kanton da bi se imali gde preseliti". Ovde je, pojašnjava Ković, rat već "odmakao", a svaka strana je imala svoje ciljeve: Muslimani da očuvaju unitarnu državu, a Srbi i Hrvati da je podele.

Iskaz veštaka odbrane nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja