U odgovorima na pitanja Mladićevog branioca, japanski diplomata Jasuši Akaši bosansku stranu označio odgovornom za kršenje sporazuma i odbijanje dogovora o primirju, a kada je u unakrsnom ispitivanju pokrenuta tema zločina, potvrdio je navode knjige u kojoj je zabeležio da su sve tri strane u BiH činile zločine ali da je među njima postojala "kvantna razlika", odnosno da je samo na srpskoj strani "genocid sačinjavao deo službene politike"

Svedočeći na poziv odbrane Ratka Mladića, bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju – Jasuši Akaši/Yasushi Akashi – prezentovao je svoje diplomatsko umeće dajući ponešto svakoj od strana u postupku. Odgovarajući na pitanja branilaca, odgovornost za neuspeh mirovnih pregovora prebacivao je na bosansku stranu, a onda je u unakrsnom ispitivanju isto to, pa i više, pripisivao strani bosanskih Srba, pre svega njihovom predsedniku Radovanu Karadžiću.

Akaši je na poziv Karadžića svedočio pretprošle godine i deo transkripta tog iskaza danas je uveden u spis Mladićevog predmeta. Još ranije, bio je svedok odbrane hrvatskog generala Ante Gotovine, tako da mu je ovo treći i poslednji "nastup" pred Tribunalom. Govorio je o iskustvima u regionu od početka 1994. do kraja rata, kada je obavljao funkciju specijalnog izaslanika.

Saglasio se sa tezom odbrane da bosanske bezbedne zone poput Srebrenice, Žepe i Goražda nisu bile u punoj meri demilitarizovane i da su ih pripadnici Armije BiH koristili za "odmor i snabdevanje" trupa. Mada se Mladić ne tereti za napad na enklave, već za zločine počinjene nad tamošnjim civilnim stanovništvom, odbrana smatra da dokazi o nepoštovanju sporazuma i napadima na srpsku vojsku i civile iz bezbednih zona daju legitimitet za napad na njih.

Pored toga, Akaši je naveo da je bosanska strana tokom njegovog mandata uz podršku Sjedinjenih Država izbegavala potpisivanje dugoročnih prekida neprijateljstava. Strahovali su, objašnjava, da bi trajno primirje ozvaničilo teritorijalna osvajanja srpskih snaga koje su u jednom momentu kontrolisale oko 70 odsto teritorije BiH.

Već na samom početku unakrsnog ispitivanja, tužilac je ukazao na stav bosanske strane i predsednika Alije Izetbegovića da se mir ne može sklapati u situaciji u kojoj su bosanski Srbi zauzeli veliki deo teritorije, uključujući 15 opština gde su do rata Muslimani bili većina. Na taj način bi, rekao je Izetbegović Akašiju u februaru 1994. godine, "etničko čišćenje bilo nagrađeno". Svedok priznaje da "shvata šta ih je brinulo".

Tužilac je Akašija zatim podsetio na navode njegove knjige "U dolini između rata i mira", po kojima su zločine u BiH činile sve tri strane, ali je među njima postojala "kvantna razlika". Mada su, zapisao je, i druge strane činile "zverstva", počinioci "najstrašnijih dela" bili su Srbi. "Genocid nije činio deo službene politike bosanske strane kao što je bio slučaj kod bosanskih Srba", citirao je Akaši reči generala Rouza, a danas potvrdio da iza toga i dalje stoji.

Nije se odrekao ni navoda iz svedočenja u predmetu Karadžić, kada je bivšem predsedniku Republike Srpske pripisao "tendenciju da nonšalantno izvrće istinu". Danas je dodao da su on i drugi predstavnici međunarodne zajednice, uključujući ruskog diplomatu Vitalija Čurkina/Vitaly Ćurkin, bili "zgađeni" zbog Karadžićeve osobine da obeća jedno a na terenu radi sasvim drugo.

Unakrsno ispitivanje Jasušija Akašija biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja