Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju Jasuši Akaši u svojoj knjizi Ratka Mladića opisao kao "emotivnog nacionalistu" koji je imao "snažan osećaj za živote Srba, ali ne i za pripadnike druge dve nacije u BiH", vojnika uronjenog u ideju "srpske superiornosti" i "sklonog osveti", a danas se od toga ogradio navodeći da "nije istoričar" i da je u knjizi samo "razmišljao naglas"

Na tragu ranije izjave japanskog diplomate Jasušija Akašija o Radovanu Karadžiću kao čoveku sa "tendencijom da izvrće istinu", koju je ponovio juče svedočeći u odbranu Ratka Mladića, tužilac Tiger/Tieger se danas bavio situacijom u Banja Luci i Bijeljini 1994. godine. Sugerisao je da je tada došlo do izvrtanja istine, odnosno da je predsednik bosanskih Srba Akašiju i drugim međunarodnim predstavnicima govorio jedno, a na terenu sprovodio drugo.

Predočeno je više dokumenata iz kojih se vidi da su u avgustu 1994. godine do svedoka i drugih predstavnika UN stigle vesti o etničkom čišćenju opštine Bijeljina, posebno sela Janja, i Banja Luke i nasilju nad tamošnjim nesrbima. Znalo se da proterivanje i pljačku predvodi lokalni moćnik Vojkan Đurković, kao i da se u kuće i stanove izbeglih useljavaju srpski vojnici što je, kako se navodi u dokumentu Istočno-bosanskog korpusa VRS, "podizalo moral vojske". Sve to je preneto Karadžiću koji je obećao da će sprečiti dalje etničko čišćenje, a u isto vreme pred skupštinom govorio da bi ostanak Muslimana na srpskoj teritoriji bio "katastrofa". Akaši se ne seća konkretnog primera, ali kaže da je misija UN bila nemoćna da spreči etničko čišćenje.

Isto tako, svedok i njegovi saradnici nisu uspeli da pošalju predstavnike Međunarodnog crvenog krsta u Srebrenicu nakon ulaska Mladićeve vojske u grad. "Svi naši napori u tom pogledu bili su uzaludni", rekao je Akaši i dodao da zbog toga nisu mogli da provere tačnost "glasina" o masakru nad zarobljenim Srebrničanima. Mada su, po dokazima optužbe, strani izveštači već nekoliko dana nakon "zloglasnih" događaja pisali o masovnim streljanjima, Akaši kaže da su on i njegove kolege sredinom avgusta, dakle mesec dana nakon masakra, još uvek "bili u magli".

U knjizi u kojoj opisuje iskustva iz 1994. i 1995. godine kada je bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju svedok je Mladića opisao kao "emotivnog nacionalistu" koji je imao "snažan osećaj za živote Srba, ali ne i pripadnika druge dve nacije u BiH". Takođe, da je bio uronjen u ideju "srpske superiornosti", da je bio "sklon osveti" i da je možda Srebrenica rezultat toga. Upitan da li je to i danas njegov stav o optuženom, svedok se ogradio navodeći da "nije istoričar" i da je u knjizi samo "razmišljao naglas", odnosno da je izneo pretpostavke o Mladiću na osnovu susreta koje je sa njim imao.

U jednom delu pomenute knjige naveo je stav britanskog generala Majkla Rouza/Michael Rose po kojem genocid "nije činio deo službene politike bosanske strane kao što je to bio slučaj kod bosanskih Srba". Juče je rekao da se sa tim u potpunosti slaže, a u današnjem dodatnom ispitivanju braniocu Ivetiću je, u skladu sa pristupom da svakome da ponešto, rekao da se ipak sa Rouzom ne slaže "sto odsto". Potom ga je tužilac pitao da pojasni razliku u jučerašnjem i današnjem odgovoru, na šta je rekao da se slaže sa Rouzovim "općenitim opisom". Budući da je u tim momentima isteklo vreme za njegovo svedočenje, pitanja više nije bilo, pa je Akaši i u svom poslednjem nastupu pred Tribunalom uspeo da ostane – diplomatski nedorečen.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se sutra završnicom iskaza vojnog veštaka Mitra Kovača.

Dijeljenje sadržaja