U pismu Ban Ki Munu, Radovan Karadžić traži istragu o stanju zdravlja tribunalovih pritvorenika, kao i o radu suda i tužilaštva. Ako predsednik i glavni tužilac Tribunala mogu da podnose redovne polugodišnje izveštaje Ujedinjenim nacijama, Karadžić smatra da isto pravo imaju i optuženi, odnosno on kao njihov samozvani predstavnik

Nakon prošlonedeljne statusne konferencije na kojoj je izneo niz pritužbi na svoje i zdravstveno stanje drugih optuženika u Pritvorskoj jedinici UN (PJUN), bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je pismo slične sadržine uputio na adresu Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna/Moon.

Karadžić ukazuje da je Tribunal "projekat" odnosno tvorevinaUN i da Savet bezbednosti i Generalna skupština UN dobijaju redovne polugodišnje izveštaje od predsednika i glavnog tužioca suda, ali ne i od optuženih. Kako bi ispravio tu nepravdu, Karadžić je sročio svoj izveštaj pod naslovom "Ozbiljna oboljenja u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu".

U pismu, Karadžić "tuži" upravu Pritvorske jedinice UN, Sekretarijat i Pretresno veće da odbijaju da preuzmu odgovornost za "ozbiljnu situaciju" u tribunalovom pritvoru. Sugeriše, dalje, da Generalni sekretar nije obavešten o tome jer bi, da jeste, "sigurno već nešto preduzeo". Karadžić navodi da je dvoje pritvorenika iznenadno preminulo (Kovačević 1997. i Milošević 2006. godine), dok je njih 11 obolelo od tumora i leukemije. Potom ukazuje i na sopstveni primer: kada je došao u Pritvorsku jedinicu bio je, kaže, savršenog zdravlja koje se u Hagu toliko pogoršalo da je oboleo od dijabetisa a nedavno mu je izvađena i žučna kesa.

Toliki procenat malignih oboljenja je, po Karadžiću, već trebalo da dovede do istrage koju nisu sprovele ni Ujedinjene nacije, ni Međunarodni Komitet crvenog krsta ni Svetska zdravstvena organizacija.

Karadžić traži od Generalnog sekretara da pokrene istragu o pogoršanju zdravlja pritvorenih ali ne samo to. Traži, takođe, podršku za porodice preminulih, one koji su na lečenju ali i za pritvorenike koji su, kako navodi, "otrgnuti iz sopstvenog društva, kulture i pravnog sistema" i "dovedeni u Hag" gde su "pretrpeli brojne neregluarnosti". Pa nabraja: pravni sistem nepoznat ljudima iz bivše Jugoslavije naviknute na istražne sudije; suđenje na stranim jezicima; obelodanjivanje dokaza koje zavisi od dobre volje tužioca; nepoznavanje jugoslovenskog Ustava, zakona i pravnog sistema; veoma duga suđenja i, konačno, služenje kazne u stranim zemljama što je po njemu "pravda pobednika".

Karadžić ni jednom rečju ne nagoveštava zašto su on i ostali "nevoljni gosti UN... dovedeni u Hag". Iz pisma, moglo bi se reći, proizlazi da su se tu našli zbog nečijeg kaprica, a ne zato što se terete za ratne i zločine protiv čovečnosti i genocid. U Karadžićevom slučaju čak dvostruki: u sedam bosanskohercegovačkih opština 1992. i Srebrenici 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja