Podržavajući tezu Mladićeve odbrane su Muslimani sami sebe granatirali kako bi za to optužili Srbe, kanadski obaveštajac zaštićenog identiteta tvrdio da je granata koja je izazvala prvi masakr na tržnici Markale bačena sa prozora obližnje zgrade. U unakrsnom ispitivanju se, međutim, ispostavilo da je granata isuviše teška, a zgrada previše udaljena da bi takav scenario bio moguć

Dokazni postupak odbrane Ratka Mladića nastavljen je danas iskazom zaštićenog svedoka GRM-037 kome su pored pseudonima dodeljene i mere zaštite glasa i izmene lika. Reč je o kanadskom obaveštajnom analitičaru koji je od novembra 1994. do jula 1995. godine radio u štabu Unprofora u Zagrebu. Njegov iskaz pratila su dva predstavnika kanadskog odeljenja za odbranu, čija je uloga da spreče otkrivanje podataka od značaja za nacionalnu bezbednost.

U izjavi datoj Radovanu Karadžiću, u čijem je predmetu takođe dao iskaz, svedok navodi da je među obaveštajcima "zapadne orijentacije bilo opšteprihvaćeno mišljenje" da su Muslimani odgovorni za neka od najozloglašenijih granatiranja Sarajeva. Verovalo se, opisao je, da su ubijali sopstvene civile da bi za to optužili vojsku bosanskih Srba i izazvali stranu vojnu intervenciju.

Svedok optužuje Muslimane za "samogranatiranje" tržnice Markale u februaru 1994. godine kada je poginulo 66 a ranjeno 140 ljudi, sugerišući da su granatu bacili sa prozora obližnje zgrade. Tvrdi da mu je po dolasku na službu u Zagreb jedan američki narednik pokazao fotografiju na kojoj se vidi osoba koja granatu baca kroz prozor. Kako je ispitivanje odmicalo ispostavilo se da je sliku video sa udaljenosti od tri do četiri metra i da mu je pokazana samo na tren, tako da u stvari nije mogao da razazna šta se na njoj nalazi. Ali, verovao je na reč Amerikancu koji je tvrdio da se na njoj vidi prizor bacanja granate sa prozora na tržnicu. Identiteta američkog vojnika se ne seća, kao ni imena drugih učesnika sastanka u Zagrebu, a nije umeo da imenuje praktično nijedan izvor svojih informacija. Kao, na primer, kanadskog oficira koji mu je nakon drugog napada na Markale u avgustu 1995. godine rekao da je granata "uhvaćena" na Unproforovom radaru ali da se ne zna odakle je ispaljena.

Zapravo, jedina imena koja je svedok tokom iskaza pomenuo su likovi iz filmova. Rekao je, naime, da su se međunarodni posmatrači "šunjali i njuškali kao Džems/James Bond" sa ciljem da prikupe informacije o srpskim položajima i proslede ih NATO, a da su neki od njih bili naoružani "poput Ramba". Takvo ponašanje ih je, sugerisao je činilo legitimnim metama u slučaju napada NATO na položaje Mladićeve vojske. Odbrana na taj način nastoji da opravda jedan od četiri udružena zločinačka poduhvata iz optužnice – uzimanje osoblja UN za taoce u proleće 1995. godine.

Tužilac Fajl/File je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je svedokov scenario o Markalama nerealan. Artiljerijska granata, naime, ne može da eksplodira ukoliko nije ispaljena pomoću odgovarajućeg oruđa jer se bez toga upaljači ne aktiviraju. Svedok, međutim, odgovara da neke ruske granate mogu eksplodirati pri udaru i bez aktiviranja upaljača, a granata koja je tada pogodila Markale bila je, po njemu, upravo ruske proizvodnje. Druge tvrdnje kanadskog obaveštajca očito nisu impresionirale tužioca pa je ispitivanje završio za manje od 20 minuta.

Odgovarajući na pitanja sudije Orija/Orie, svedok je rekao da je pomenuta ruska granata teška između 13 i 23 kilograma, a da je toliku težinu bilo moguće baciti na pijacu jer je zgrada od mesta udara bila udaljena manje od jednog metra. Potom je na fotografiji označio zgradu, a predsedavajući je primetio da je ona od mesta udara granate udaljena "metre i metre i metre". Svedok se sa tim složio i tako doveo u pitanje deo iskaza koji se odnosi na samogranatiranje" Markala.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja