U iskazu na više haških suđenja, uključujući i Mladićevo, bivši bezbednjak Bratunačke brigade Momir Nikolić naveo da mu je optuženi general nakon pada Srebrenice pokretom rukom stavio do znanja da će bošnjački zarobljenici biti pobijeni, a odbrana tokom ispitivanja bivšeg haškog istražitelja Brusa Bursika sugerisala da se radi o izmišljotini

Odbrana Ratka Mladića negira da je on učestvovao u planiranju i sprovođenju srebreničkog genocida u julu 1995. godine, tvrdeći da je predvodio samo vojno osvajanje enklave, a da je u vreme masovnih egzekucija zarobljenih Muslimana bio u Beogradu. Jedna od stvari koje "kvare" takvu tezu je iskaz insajdera iz vojske bosanskih Srba – bivšeg bezbednjaka Bratunačke brigade Momira Nikolića – koji je nakon priznanja krivice za učešće u srebreničkim zločinima svedočio da mu je Mladić 13. jula 1995. godine u Konjević Polju na pitanje šta će se desiti sa zarobljenim muškarcima i dečacima pokretom rukom "s leva na desno u visini struka" stavio do znanja da će biti pogubljeni.

Odbrana negira verodostojnost Nikolićevog priznanja i svedočenja, a naročito dela o Mladićevom pokretu rukom. U tu svrhu danas je na klupu za svedoke izveden Brus/Bruce Bursik, bivši istražitelj haškog tužilaštva u čijem prisustvu je Nikolić prvi put pomenuo neverbalnu sugestiju optuženog o pogubljenju zarobljenika. To se dogodilo u razgovoru sa istražiteljima krajem maja 2003. o kojem je svedok sačinio izveštaj 23. juna iste godine.

Branilac Branko Lukić ukazuje da navoda o Mladićevom pokretu rukom nema u Nikolićevoj "Izjavi o činjenicama i prihvatanju krivice" od 6. maja 2003. godine, sa čim se svedok saglasio i potvrdio da ovaj ni tokom razgovora sa istražiteljima održanog nekoliko dana pre potpisivanja izjave o prihvatanju krivice nije pominjao taj detalj. Pred kraj današnjeg zasedanja, u veoma kratkom unakrsnom ispitivanju, tužiteljica Aber/Abeer Hasan je ukazala, a svedok potvrdio da u njegovom izveštaju stoji da je razgovor sa Nikolićem s kraja maja 2003. godine vođen sa ciljem da se iznesu dopunske informacije u odnosu na "Izjavu o činjenicama i prihvatanju krivice". Stoga ta dva dokumenta treba čitati zajedno.

Sugerišući da su činjenice koje je u razgovorima, izjavama, priznanju krivice i svedočenjima izneo Momir Nikolić sumnjivog kvaliteta, odbrana je ukazala da je on često menjao i dopunjavao svoje navode. Svedok potvrđuje da su se i istražitelji s tim suočavali i dodaje da je njegov utisak bio da je "većina onoga što je rekao istina, ali ne i da je rekao sve što zna".

Jedna od stvari koju je Nikolić u kontaktima sa optužbom rekao pa porekao jeste i "samooptuživanje" za zločin u Kravici, gde je 13. jula 1995. godine streljano oko hiljadu zarobljenih Bošnjaka. U razgovoru sa istražiteljima krajem maja 2003. godine on je, naime, naveo da je lično naredio streljanje u Kravici. Bursik je to uneo u izveštaj, a danas je svestan da je Nikolić to kasnije porekao. Zahvaljujući sporazumu o priznanju krivice, Nikolić je osuđen na 20 godina zatvora, dok su drugi visoku oficiri u lancu bezbednosti VRS, poput generala Tolimira i Beare iz Glavnog štaba i Vujadina Popovića iz Drinskog korpusa, u odvojenim procesima osuđeni na doživotne kazne, a bezbednjak Zvorničke brigade Drago Nikolić na 35 godina zatvora.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se u utorak.

Dijeljenje sadržaja