U unakrsnom ispitivanju od strane Mladićevog branioca, forenzički arheolog Ian Hanson prihvatio da su u radu njegove Međunarodne komisije za nestale osobe moguće povremene greške, recimo prilikom identifikacije leševa, ali je odbacio sugestije o pristrasnosti u korist tužilaštva pri ekshumaciji masovne grobnice Tomašica

Tokom unakrsnog ispitivanja veštaka optužbe Iana Hansona, odbrana Ratka Mladića je nastojala da ukaže na proceduralne greške prilikom ekshumacija leševa iz masovne grobnice Tomašica kod Prijedora, a osporavan je i autoritet Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) u kojoj svedok radi kao forenzički arheolog. Hanson je, čulo se u jučerašnjem glavnom ispitivanju, naveo da je od septembra do decembra 2013. godine, zajedno sa predstavnicima policije, tužilaštva i Instituta za nestale osobe iz BiH učestvovao u iskopavanju 401 skupine posmrtnih ostataka prijedorskih civilnih žrtava iz grobnice Tomašica i o tome za potrebe suđenja Mladiću sačinio ekspertski izveštaj.

Branilac Branko Lukić je ukazao na izveštaj još jednog veštaka optužbe – biologa Elmire Karahasanović – koja je navela da su kod nje na analizu stizali predmeti iz grobnice Tomašica koji nisu bili propisno zapakovani u plastične kese. Na sugestiju da se radilo o pogrešnoj primeni procedure, svedok je odgovorio da su u "lancu čuvanja" pronađenih predmeta glavnu ulogu imali krim tehničari prijedorske policije.

Odbrana se potom pozvala na bivšeg funkcionera bosanskog Instituta za nestale osobe Jasmina Odobašića koji je nakon razlaza sa tom organizacijom u izjavi haškim tužiocima kritikovao njen rad, ali i rad svedokove Međunarodne komisije. Naveo je da je u radu obe organizacije bilo grešaka, uključujući pogrešne identifikacije žrtava, i izneo optužbe da su iz Hansenove komisije podmićivali jednog policajca iz Bihaća da ćuti o njihovim greškama. Svedok je odgovorio da o Odobašićevim tvrdnjama zna malo ili nimalo, jer se odnose na period pre njegovog dolaska u Međunarodnu komisiju, a prihvatio je da u pojedinim slučajevima može doći do nenamernih grešaka u identifikaciji tela, naročito kada se ne radi DNK analiza već prepoznavanje po izgledu, garderobi i pronađenim predmetima.

Branilac se osvrnuo na svedokov zaključak da su u Tomašici pokopani civili, budući da pored njihovih leševa nije pronađeno oružje, uniforme ili drugi vojni predmeti. Odbrana sugeriše da vojnici ionako nisu sahranjivani sa oružjem, ali je svedok odgovorio da se, po njegovom iskustvu, to u određenim situacijama ipak dešavalo. Kao primer, naveo je grobnicu na Ozrenu iz koje su ekshumirani borci sa oružjem i municijom. Drugo, branilac sugeriše da muslimanski vojnici 1992. godine nisu ni imali uniforme, pa je moguće da su sahranjeni u civilnoj odeći, ali se Hansen o tome nije izjašnjavao.

Svedok je, smatra odbrana, tokom svog rada bio pristrasan jer je uglavnom sarađivao sa tužilaštvima iz Sarajeva i Haga, ali on odgovara da je primarna uloga Međunarodne komisije za nestale da sarađuje sa vlastima BiH, a po prirodi stvari kanal za saradnju je najčešće tužilaštvo, jer je otkrivanje tela ubijenih obično deo istrage. Osim toga, u dodatnom ispitivanju je naveo da je u par navrata u svojstvu konsultanta sarađivao i sa odbranama optuženih.

U drugom delu današnjeg zasedanja započeo je iskaz Brune Franjića, veštaka za balistiku.

Dijeljenje sadržaja