Penzionisani pukovnik Branko Basara prihvata da su u napadima VRS na Mahalu i Hrustovo ginuli civili – žene i deca - pošto se nisu "izvukli kada im je to vojska omogućila". "Ko je ostao, mogao je da pogine, a ostali su samo oni koji hoće da se bore", rekao je Basara dodajući da su i u vazdušnim udarima NATO ginuli civili... koje su onda nazvali "kolateralnom štetom"

Svedočeći na poziv odbrane Ratka Mladića, penzionisani pukovnik Branko Basara je tvrdio da je Šesta krajiška brigada kojom je 1992. godine komandovao učestvovala u razoružavanju nekoliko naselja u okolini Sanskog Mosta, uključujući Mahalu i Hrustovo. Na tim su lokacijama krajem maja 1992. počinjeni neki od zločina iz optužnice protiv bivšeg komandanta Glavnog štaba VRS.

Napad na Mahalu 26. maja 1992. godine u kojem je nekoliko civila izgubilo život, ukazao je Basara, usledio je kao odgovor na minobacačku vatru iz naselja. On je, tvrdi, dao rok od tri sata svima koji ne žele da se bore da se izvuku. "Ko je ostao mogao je da pogine, a ostali su samo oni koji hoće da se bore", kaže Basara. Tužilac je na to ukazao da je i u selu Hrustovo 31. maja 1992. ubijena grupa žena i dece u jednom podrumu. Na pitanje da li "prihvata da su u napadu ubijeni civili", svedok odgovara da je poginuo "ko nije hteo da se izvuče" i dodaje kako su i u vazdušnim udarima NATO ginuli civili koji su se onda nazivali "kolateralnom štetom".

Basara tvrdi da je akcije razoružavanja sprovodio samostalno, bez učešća pripadnika policije i Teritorijalne odbrane, suprotno dokumentima koje mu je predočio tužilac. Svako je, kaže, "radio svoj posao" a saradnja se sastojala isključivo u "prikupljanju podataka". Tužilac je ukazao da je koordinaciju aktivnosti Šeste krajiške brigade i civilnih organa naložio najpre komandant Prvog Krajiškog korpusa Momir Talić a da je slična naredba da se "maksimalno pruži pomoć civilnim vlastima i MUP" stigla i od Ratka Mladića u septembru 1992. godine.

Svedočeći o zločinu na vrhpoljskom mostu u kojem je, po tužilaštvu, ubijeno 28 osoba, Basara je rekao da nije znao ko su počinioci, pošto su se razbežali kada su čuli da "dolazi pukovnik". Objašnjeno mu je, kaže, da je žrtvama naloženo da skoče s mosta a onda je na njih otvorena vatra iz automatskog oružja. Basara je rekao da su pored mosta bila dva njegova vojnika koji su tvrdili da nisu učestvovali u zločinu što je i on zaključio na osnovu oružja koje im je visilo na desnom ramenu. Taj zločin nije istražen pošto Basara, kako tvrdi, "nije imaoni vremena ni stručne organe koji bi se time bavili". Da se bavio istragom zločina na to bi, tvrdi, potrošio 90 odsto vremena pa bi morao da "po strani ostavi druge stvari".

Događaji u Mahali, Hrustovu i na vrhpoljskom mostu su, sugerisao je tužilac, nagnali Basaru da početkom juna 1992. godine izda naređenje u kojem "zabranjuje genocid nad ženama i decom". Basara ukazuje da ti događaji "jesu imali pomalo ulogu", ali da za njih nisu bilu odgovorni njegovi vojnici. "Uči se na tuđim greškama", rekao je Basara.

Mada je u dokumentima Kriznog štaba opštine Sanski Most označen kao jedan od stalnih članova tog tela, Basara to negira tvrdeći da "kao komandant i profesionalni oficir" nije mogao da bude potčinjen civilnim vlastima. Svedok će sutra odgovarati na dodatna pitanja branioca.

Dijeljenje sadržaja