U nastojanju da pokaže da je Srebrenicu napustio odmah nakon ulaska vojske bosanskih Srba u grad, svedok Mladićeve odbrane Milenko Jevđević tvrdio da je 11. jula 1995. otišao sa isturenog komandnog mesta Drinskog korpusa, zatim prisustvovao sastanku komandanata sa generalom Mladićem Bratuncu, a sutradan uspostavio centar veze za napad na Žepu. Optužba ne poriče takav sled događaja, s tim da tvrdi da se sve dešavalo dan kasnije

U završnici glavnog ispitivanja na suđenju Ratku Mladiću, bivši komandant bataljona veze Drinskog korpusa Milenko Jevđević je opisao svoju ulogu u operaciji "Krivaja 95", u kojoj je VRS u julu 1995. godine zauzela Srebrenicu. On je tokom napada na grad bio na isturenom komandnom mestu Drinskog korpusa na Pribićevcu gde je postavio centar veze, a kada je srpska vojska ušla u Srebrenicu, pošao je za njima.

Svedok tvrdi da je 11. jula predveče rasformirao centar veze, napustio Pribićevac i preko Srebrenice i Potočara otišao u Bratunac. Tamo je, kaže, u kasarni Bratunačke brigade oko 22 časa održan sastanak koji je vodio general Mladić, a prisustvovali su mukomandant i načelnik štaba Drinskog korpusa generali Živanović i Krstić, zatim komandanti svih brigada korpusa i svedok kao komandant bataljona veze. Na sastanku je, kaže Jevđević, analizirana situacija nakon ulaska vojske bosanskih Srba u Srebrenicu, a onda je Mladić "izneo zamisao" da sve jedinice korpusa krenu u operaciju "Stupčanica 95" sa ciljem da se zauzme Žepa.

Svedok tvrdi da mu je Mladić naredio da isto veče napusti Bratunac, na novom isturenom mestu Drinskog korpusa u Krivači uspostavi centar veze i sačeka dolazak oficira koji će predvoditi napad na Žepu. Svedok je, kaže, centar veze uspostavio 12. jula rano popodne.

Optužba ne poriče da su se događaji odvijali upravo na način kako je Jevđević opisao, ali tvrdi da se sve dogodilo dan kasnije. Dakle, da je sastanak u Bratuncu održan 12. jula uveče, a istureno komandno mesto u Krivači uspostavljeno 13. jula. U nastojanju da ubedi sudije da je odmah nakon zauzimanja Srebrenice krenuo ka Žepi i nije bio prisutan u vreme hapšenja muškaraca u gradu i njihovom odvajanju od žena i dece u Potočarima, svedok se držao svoje priče i nije od nje odustao ni kada su mu predočeni dokazi koji potvrđuju tezu optužbe.

Tužiteljica Hasan je predočila ratni dnevnik komandanta 2. romanijske brigade Mirka Trivića, u kojem se navodi da je sastanak održan 12. jula uveče i da je oko 22 časa stigao Mladić. Jevđević odgovara da je "apsolutno siguran" da se sve odigralo veče ranije i da Trivić nije u pravu. Predočeno mu je i naređenje komande Drinskog korpusa da se istureno komandno mesto Krivača uspostavi 13. jula, ali svedok odgovara da je centar veze uspostavio dan pre dolaska oficira korpusa u Krivaču.

U izveštaju komandanta specijalne policije Ljubomira Borovčanina se navodi da je tek 12. jula oko 13 časova uspostavljena puna kontrola nad Potočarima, što bi značilo da kamion sa svedokom i vezistima nije tuda mogao proći prethodne večeri. Jevđević, međutim, kaže da je imao obaveštajne informacije da je put ka Bratuncu čist, a nije ga pokolebala ni izjava jednog pripadnika Unprofora da 11. jula uveče pored punkta UN kod Žutog mosta u Potočarima nije prošlo nijedno vozilo vojske bosanskih Srba. U tribunalovoj presudi "Srebreničkoj sedmorki" Jevđevićev iskaz je odbačen i zaključeno je da je sastanak u Bratuncu održan 12. jula.

Budući da je bio u središtu vojnog napada na Srebrenicu, tužiteljica je pitala svedoka da li je lanac komandovanja od optuženog Mladića ka komandi Drinskog korpusa i njemu potčinjenim jedinicama tokom cele operacije ostao "netaknut". Jevđević je odgovorio da je "sve normalno funkcionisalo". Njegov iskaz nastavlja se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja