Svedočeći u Mladićevu odbranu, potpukovnik veze Milenko Jevđević opisao da je Drinski korpus 1994. i 1995. godine trpeo stalne diverzantske napade iz enklava u Podrinju, zbog čega srpski vojnici nisu mogli biti angažovani na drugim delovima fronta

U odbranu Ratka Mladića svedoči potpukovnik Milenko Jevđević koji je najveći deo rata u BiH proveo na mestu komandanta bataljona veze Drinskog korpusa VRS. On je tokom današnjeg glavnog iskaza, koji još nije okončan, izneo saznanja o situaciji u zoni odgovornosti Drinskog korpusa u istočnoj BiH u vreme koje je prethodilo napadu na Srebrenicu i Žepu u leto 1995. Za razliku od većine prethodnih svedoka odbrane, Jevđević ne svedoči putem pisane izjave, već na pitanja odgovara "uživo" u sudnici.

Po procenama Drinskog korpusa, Armija BiH je u Srebrenici i Žepi imala vojnu silu ekvivalenta jedne divizije od pet brigada sa ukupno 12 do 15 hiljada ljudi. U Srebrenici je bila smeštena komanda 28. divizije na čelu sa Naserom Orićem koja je bila potčinjenatuzlanskom Drugom korpusu Armije BiH. Muslimanski borci iz Srebrenice i Žepe su, kaže Jevđević, napadali iz zasede i na prepad, usled čega je stradao veliki broj srpskih boraca i civila.

Situacija se, opisuje, nije promenila ni nakon proglašenja zaštićenih zona UN Srebrenica, Žepa i Goražde u proleće 1993. godine, zbog čega je Drinski korpus bio u stalnoj pripravnosti, što je sprečavalo njegove jedinice da se angažuju na drugim delovima ratišta.

Sve te navode, razjašnjeno je danas, tužilac uglavnom ne spori, ali je branilac Ivetić insistirao da sudije putem Jevđevićevog iskaza upozna sa "progresijom i slikom događaja" u Podrinju uoči napada vojske bosanskih Srba na Srebrenicu i Žepu. Predočio je nekoliko dokumenata Drinskog korpusa iz 1994. godine u kojima se iznose saznanja o kretanju neprijateljskih diverzantskih grupa i namerama Armije BiH da izvede napad iz pravca Tuzle i spoji se sa srebreničkom 28. divizijom. U jednom naređenju Drinskog korpusa pripadnici Armije BiH se nazivaju "Turcima", ali svedok u tome ne vidi ništa sporno – oni nas četnicima, mi njih Turcima, niko se tu, kaže, nije naročito ljutio.

U dokumentu Drinskog korpusa od 3. juna 1995. godine se navodi da su srpski vojnici "nasilno potisnuli" pripadnike Unprofora sa punkta u Zelenom Jadru, što je izazvalo "panično povlačenje" muslimanskog stanovništva iz tog sela. Na dnu dokumenta je otkucano svedokovo ime, ali on tvrdi da nije autor, već da ga je sastavio neko ko je hteo da fascinira druge oficire pa je koristio "hiperbole i preuveličavanja". Na taj način sugeriše da su navodi iz dokumenta suštinski netačni. On sumnja na tadašnjeg komandanta Drinskog korpusa Milenka Živanovića koji je navodno želeo da fascinira svog načelnika štaba, ali "iz moralnih razloga" kao viši oficir nije mogao da napiše da ga on izveštava pa je potpisao Jevđevića. U stvarnosti, jedinice korpusa su se, kaže, samo malo i bez ispaljenog metka pomakle da bi obezbedile zaleđe putnoj komunikaciji kod Zelenog Jadra, a nikakvog paničnog bega stanovništva nije bilo jer u tom selu civili nisu ni živeli.

Deo zasedanja protekao je u ispitivanju svedoka o njegovoj užoj struci – sistemima veze Drinskog korpusa. Komuniciralo se, objašnjava, pre svega radio-relejnim, odnosno usmerenim radio vezama. Predočena mu je mapa Armije BiH u koju su na osnovu presretnutih razgovora oficira VRS linijama ucrtane radio-relejne veze Drinskog korpusa sa Glavnim štabom, Predsedništvom Republike Srpske i potčinjenim jedinicama, ali Jevđević tvrdi da je veći deo toga potpuno netačan. O tome će dalje svedočiti sutra.

Dijeljenje sadržaja