Trivko Pljevaljčić, svjedok odbrane Ratka Mladića

Prvi borac koji je poginuo u Foči bio je Srbin, prva silovana žena je Srpkinja, a prvi verski objekat koji je uništen je srpska pravoslavna crkva. To su podaci koje je u izjavi timu odbrane Ratka Mladića izneo bivši pripadnik vojske bosanskih Srba Trivko Pljevaljčić. Odgovarajući na muslimanski napad, srpska vojska je, kaže, preuzela grad i od tada pa do kraja rata se samo branila.

Svedok negira da su Muslimani proterivani već tvrdi da su odlazili "samoinicijativno", a srpske vlasti su im samo "omogućile da odu". Pre odlaska, obezbeđen im je, kaže, privremeni smeštaj na nekoliko lokacija poput sportske dvorane "Partizan" i Kazneno-popravnog doma. Tvrdi da ne zna ništa o zlostavljanjima i ubistvima Muslimana u tim zatočeničkim centrima, iako je kasnije i sam bio zaposlen u KP domu, a njegov brat je u tribunalovoj presudi upravniku zatvora Miloradu Krnojelcu označen kao jedan od učesnika batinanja zatvorenika.

Budući da svedoci Mladićeve odbrane iz Foče odgovornost za zločine nad Muslimanima uglavnom prebacuju na paravojne grupe, tužilac Džeremi/Jeremy je danas predočio nekoliko dokumenata iz kojih se vidi da su fočanski silovatelji Radovan Stanković, Radomir Kovač, Zoran Vuković i Dragoljub Kunarac, koji su pred sudovima u Hagu i Sarajevu osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, bili pripadnici regularnih jedinica Vojske Republike Srpske. Svedok se sa tim isprva u potpunosti saglasio, ali se u dodanom ispitivanju od strane branioca donekle ispravio i naveo da su oni "šetali" od jedinice do jedinice i tako "tražili sebe".

Pljevaljčić je treći svedok Mladićeve odbrane iz Foče koji tvrdi da je tokom rata ime tog grada promenjeno u Srbinje da bi se rimovalo sa okolnim hercegovačkim opštinama – Trebinje, Nevesinje i Ljubinje – a ne zato što naziv asocira na srpsku prevlast i većinu. Ipak, nakon rata ime je vraćeno na staro i to na inicijativu Muslimana koji su, suprotno njegovom viđenju, u nazivu Srbinje videli vezu sa srpstvom. "Ali zašto bi im smetalo ako je samo rimovanje u pitanju, dobro rimovanje je dobro za sve, zar ne", retorički je pitao sudija Ori/Orie. Zatim je od svedoka tražio da kaže da li zaista smatra da se radilo samo "o poetskim" a ne o etničkim razlozima. "Tako je, tako je", nastojao je da bude ubedljiv Pljevaljčić.

Nakon njega na klupu za svedoke je izveden bivši vozač bratunačkog preduzeća "Vihor" Miladin Mlađenović, koji je u julu 1995. učestvovao u prevozu srebreničkih Muslimana. U izjavi odbrani je naveo da je 12. jula iz Potočara odvezao "jednu turu" žena, dece i staraca do mesta Tišće, odakle su pešice išli za Kladanj. Sutradan je, procenjuje, prevezao desetak tura, odnosno 450 do 500 zarobljenih muškaraca od objekta poznatog kao Bela kuća u Potočarima do škole u Bratuncu. Oni su, po tužiocu, zajedno sa hiljadama drugih kasnije likvidirani na stratištima u okolini Zvornika, ali svedok tvrdi da ne zna kakva je bila njihova sudbina. Nije ga, kaže, zanimalo ni da proveri šta se dogodilo sa kolegom s posla, Muslimanom koga je takođe prevezao od Potočara do Bratunca. Tokom prevoza, u pratnju su, kaže, bila dva vojna policajca, a zarobljenike je u Bratuncu dočekala civilna policija.