Odbačena žalba Mladićeve odbrane na odluku Pretresnog veća kojom su potvrđene prve dve tačke optužnice – za genocid u šest opština BiH 1992. i u Srebrenici 1995. godine – jer je zaključeno da je tužilac izveo dovoljno dokaza koji, ako bi bili prihvaćeni, mogu dovesti do presude o učešću optuženog u oba genocida

Žalbeno veće na čijem je čelu predsednik suda Teodor/Theodor Meron potvrdilo je danas odluku Pretresnog veća po pravilu 98bis da u optužnici protiv Ratka Mladića ostanu dve tačke koje se odnose na genocid – prvi iz 1992. godine u opštinama Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica i, drugi, u Srebrenici 1995. godine. Odbrana se, podsetimo, žalila na "međupresudu" iz aprila ove godine kojom je u "poluvremenu" suđenja, odnosno nakon tužiočevog dokaznog postupka, odbačen zahtev da se zbog nedostatka dokaza iz optužnice izuzmu dve pomenute tačke.

U današnjoj odluci Žalbenog veća se navodi da je Pretresno veće ispravno postupilo pri donošenju zaključka da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza koji bi, ako budu usvojeni, doveli do presude o postojanju oba genocida u BiH i učešću optuženog u njima.

Prvo, Pretresno veće je, smatraju žalbene sudije, u skladu sa svojim diskrecionim pravom ispravno zaključilo da na genocid u opštinama ukazuju dokazi o ubistvima velikog broja ljudi, zatvaranjima i nehumanim postupanjima, uključujući silovanja i izazivanje teških telesnih i mentalnih patnji, odnosno stvaranju životnih uslova smišljenih da dovedu do fizičkog uništenja bosanskih Muslimana i Hrvata. Slično je i sa Srebrenicom gde je, u odluci Pretresnog veća, naveden veliki broj tužiočevih dokaza koji ukazuju na postojanje genocida.

Drugo, odbačen je navod odbrane da Pretresno veće u odluci nije razmatralo dokaze o Mladićevoj genocidnoj nameri, odnosno mens rea. Žalbeno veće podseća da se zaključak o nameri može izvesti i iz "kontekstualnih dokaza", kakvi su sistematičnost i obim zločina. No, Pretresno veće je, navodi se u današnjoj odluci, ukazalo i na brojne druge tužiočeve dokaze o Mladićevoj nameri da se počini genocid u šest opština 1992. godine. Poput presretnutih razgovora i izveštaja sa sastanaka na kojima preti sveopštim napadima na civile i dokaza da je bio upoznat da se zločini čine.

Kad je reč o Srebrenici, Mladićeva genocidna namera se, podseća Žalbeno veće, može između ostalog iščitati iz video zapisa na kojem on, nakon ulaska u Srebrenicu, pominje da grad "poklanja srpskom narodu" i da je "došlo vreme da se osvetimo Turcima". Naveden je i iskaz bezbednjaka Bratunačke brigade Momira Nikolića koji je u iskazu pred Tribunalom više puta naveo da mu je Mladić, kada ga je pitao šta će biti sa srebreničkim zarobljenicima, rukom gestikulirao da će svi biti pobijeni.

Uzimajući "sveukupnost dokaza" o postojanju materijalnih elemenata genocida i genocidnoj nameri optuženog, Žalbeno veće je zaključilo da njihove kolege iz Pretresnog veća nisu pogrešile pri donošenju odluke da odbace zahtev odbrane po tačkama 1 i 2 optužnice. Današnjom odlukom su odbačeni i svi drugi argumenti branilaca u tom pogledu, tako da je optužnica protiv Ratka Mladića i definitivno ostala netaknuta i on će u nastavku procesa morati da pobija dokaze tužilaštva po svih 11 tačaka.

Dijeljenje sadržaja