U završnici argumentacije o odgovornosti Hrvatske za genocid u "Oluji" predstavnici srpskog pravnog tima naveli da su Tuđman i njegovi saradnici genocid videli kao "jedino rešenje" i da je kao rezultat toga broj Srba u Hrvatskoj opao za dve trećine, "što se u posleratnoj Evropi nikada nije dogodilo"

Poslednjeg dana iznošenja argumenata protivtužbe Srbije o odgovornosti Hrvatske za genocid počinjen u "Oluji", sudijama se prvo obratio britanski advokat Vejn Džordaš/Wayne Jordash. Po njemu, dokazi jasno upućuju na direktnu umešanost Hrvatske u akte genocida, što se vidi iz tri hronološke faze operacije "Oluja". Prva je Brionski sastanak od 31. jula 1995. godine gde je isplaniran genocid, zatim "uspešno sprovođenje" tog plana između 4. i 8. avgusta i, konačno, razaranje širokih razmera u narednim mesecima i zločini nad onima koji nisu bili "te sreće da odu".

Kao i prethodnih dana, kada je dokazivano postojanje genocidne namere tadašnjeg hrvatskog državnog vrha, i danas su obilato citirani navodi Tuđmana i njegovih saradnika sa Brionskog sastanka. Tuđman i saradnici su, kaže Džordaš, videli "genocid kao jedino rešenje dugotrajnog problema Srba u Krajini". U tu svrhu predočen je i izvod iz Tuđmanove knjige "Bespuća povijesne zbiljnosti" u kojoj navodi da "genocidne promene" mogu doneti određene koristi, kao što je "harmoničnija nacionalna struktura" područja na kojem je genocid počinjen.

Kako je Tuđman planirao, tako se i desilo, kaže Džordaš, ponavljajući prethodnih dana saopštene brojke o 1.719 Srba ubijenih u "Oluji" i oko 200.000 proteranih. Najveći deo zločina odigrao se do 8. avgusta, potom je usledilo sistematsko uništavanje imovine, ali i ubistva preostalih, uglavnom starijih civila, što je, po navodima srpskog pravnog tima, indikator za zaključak šta bi se desilo i sa onih 200.000 da nisu uspeli da pobegnu.

Odgovarajući na protivargumente iz pisanog podneska Hrvatske, kanadski profesor Vilijam Šejbas/William Schabas je bio još oštriji. On je naveo da "miran suživot nije bio opcija za hrvatsko rukovodstvo" i da je na Brionima donet plan da se počini genocid, baš kao što je na konferenciji u Vanzeu/Wannsee 1942. godine usvojeno "konačno rešenje" za jevrejsko pitanje. Argumente hrvatskog tima kojima se relativizuju navodi sa sastanka na Brionima uporedio je sa "takozvanim istoričarima" koji su radili isto kada je u pitanju sastanak u Vanzeu. "Na Brionima je održan sastanak kriminalaca i donet zločinački plan", izričit je Šejbas. Podsetio je da je broj Srba u Hrvatskoj sa oko 580.000 pre rata opao na 186.000, odnosno da je umanjen za dve trećine – od predratnih 12% broj Srba u Hrvatskoj opao je na 4%. Naveo je da se u "posleratnoj Evropi ništa slično nikada nije dogodilo".

Kanadski profesor se u izlaganju posebno osvrnuo na tribunalove presude Anti Gotovini i Mladeni Markaču, koji su prvo osuđeni kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata na 24 i 18 zatvora, a potom oslobođeni. Šejbas je podsetio da je za osuđujuću presudu u kojoj su kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata označeni Tuđman, Šušak, Červenko i drugi pokojni zvaničnici Hrvatske podržalo pet haških sudija (trojica iz prvostepenog i dvojica iz žalbenog veća) naspram trojice na čelu sa Teodorom/Theodor Meronom. Pozvao je sudije Međunarodnog suda pravde da "ne odbacuju olako" zaključke pomenute petorice, među kojima je ugledni holandski sudija Alfons Ori/Alphons Orie, italijanski profesor Fausto Pokar/Pocar i iskusni Maltežanin Karmel Ađus/Carmel Agius. Nasuprot njima je, kaže, "sjajni pravnik" Meron čije su poslednje presude, međutim, "kontroverzne".

Šejbas je podsetio da su Pokar i Ađus u izdvojenim mišljenjima u odnosu na oslobađajuću žalbenu presudu koristili "izrazito oštar jezik", navodeći da je Meronova presuda "suprotna svakom poimanju pravde", a argumentacija "naprosto groteskna", "veštačka i manjkava".

Na samom kraju današnjeg zasedanja, veću se ponovo obratio šef srpskog tima Saša Obradović, koji je naveo da Srbija nije želela spor pred Međunarodnim sudom pravde ali da je protivtužbu pokrenula kada je postalo jasno da Hrvatska neće odustati od svoje tužbe. Tvrdi da je obim zločina u "Oluji" neuporediv sa bilo kojim od zločina nad Hrvatima na koje ukazuje druga strana. Zbog genocida koji je nad njima počinjen, krajinski Srbi danas spadaju u narode "koji su živeli u dinamičnim istorijskim zajednicama, koje danas jedva da i postoje".

"To nije samo gubitak za žrtve već i za celo čovečanstvo", zaključio je Obradović.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde se nastavlja naredne sedmice iznošenjem protivargumenata hrvatske strane u odnosu na navode srpskog tima o genocidu u "Oluji".

Dijeljenje sadržaja