Predstavnici Srbije prihvataju da su u Hrvatskoj počinjeni zločini ali negiraju da su ubistva i nanošenje teških psihičkih i fizičkih patnji naneti sa namerom da se "potpuno ili delom uništi hrvatsko stanovništvo" na prostoru koji su Srbi smatrali svojim.

U odgovoru na tvrdnje Zagreba da je Srbija tokom rata počinila niz zločina sa namerom da "potpuno ili delimično uništi" hrvatsko stanovništvo na prostorima koje su Srbi smatrali svojim, kanadski profesor Vilijam Šejbas/William Schabas je prihvatio da su na teritoriji Hrvatske počinjeni zločini ali ne sa "genocidnom namerom".

Šejbas smatra da je Hrvatska "propustila da dokaže postojanje plana" Srbije ili Republike Srpske Krajine "da počine genocid". Dokazivanje "genocidne namere" izjavama "marginalnih političara" poput Milana Paroškog ili Vojislava Šešelja je, po oceni Šejbasa, "patetično". Govor mržnje i pogrdan jezik koji je pratio zločine je, rekao je Šejbas, "govor vojnika karakterističan za oružani sukob" i ne treba mu pridati značaj.

S druge strane, Šejbas smatra da izjave bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana govore o njegovoj genocidnoj nameri. Tuđmanov sastanak sa hrvatskim vojnim vrhom 31. jula 1995. godine na Brionima je za temu imao "nanošenje takvih udaraca da Srbi praktično nestanu". Srbija je citirala Tuđmanovu izjavu u protivtužbi za genocid počinjen nad Srbima u operaciji Oluja u leto 1995. godine.

U argumentima iznetim prethodne sedmice, Hrvatska je pozvala sudije da ne pridaju veliki značaj odluci glavnog tužioca Tribunala za bivšu Jugoslaviju da ne podigne optužnice za genocid u Hrvatskoj. Šejbas, međutim, smatra da optužnice nisu podignute zato što nije bilo dokaza o genocidu. "Nemoguće je da je tužilac odustao od tužbi za genocid samo zbog troškova ili dužine postupka", rekao je Šejbas, pitajući se "kakvim to ubojitim dokazima raspolaže Hrvatska koji nisu bili na raspolaganju tužiocu Tribunala".

Šejbas je ukazao da su u Tribunalovim presudama Milanu Martiću i Vukovarskoj trojki, zasnovanim na iskazima stotina svedoka i na hiljadama dokaznih predmeta, sudije zaključile da su počinjeni ratni zločini i zločini protiv čovečnost, ali da nije pomenuto da je počinjen "zločin nad zločinima".

Na kraju izlaganja, Šejbas je ukazao da Srbija ne može da se proglasi odgovornom za kršenje odredaba Konvencije o genocidu zbog propusta da kazni počinioce zločina. Ako bi Srbija bila odgovorna za propust da istraži zločine i kazni počinioce genocida, isti propust bi mogao da se pripiše i glavnom tužiocu Tribunala, rekao je Šejbas.

Kanadski profesor je pozvao sudije da se oslone na presudu u sporu koji je Bosna i Hercegovina vodila protiv Srbije po optužbama za genocid kao i zaključka da u Sarajevu i Prijedoru - gde su počinjeni zločini mnogo većih razmera nego u Vukovaru - nije bilo genocida. Po oceni Šejbasa, istu logiku treba primeniti u odnosu na hrvatsku tužbu protiv Srbije.

Nakon Šejbasa, beogradski advokati Novak Lukić i Dušan Ignjatović su obrazložili zbog čega se zločini JNA, dobrovoljačkih i paravojnih formacija, Teritorijalne odbrane, milicije Krajine i drugih srpskih snaga, ne mogu pripisati Srbiji. Lukić je tvrdio da JNA nije bila ni pravno ni faktički organ Srbije dok je Ignjatović ukazivao da srpske snage u Hrvatskoj nisu delovale pod okriljem JNA.

Dijeljenje sadržaja