Odbacujući tvrdnje lidera srpskih radikala o nerazumno dugom pritvoru i "bespotrebnim odlaganjima" procesa, tužilac detaljno navodi Šešeljeve "zasluge" za "spori ritam" suđenja i podseća da je dobar deo od dosadašnjih 11 godina pritvora mogao da provede na privremenoj slobodi... da je uputio takav zahtev

Vojislav Šešelj je tokom zimske sudske pauze uložio žalbu na odluku Pretresnog veća da se postupak protiv njega nastavi od mesta gde je stao, odnosno od završnih reči strana, i to nakon što se novi sudija u veću – Senegalac Niang/Nijang – upozna sa predmetom. U odgovoru tužioca na žalbu se navodi da je Pretresno veće ispravno procenilo situaciju i odlučilo da nastavi na "najekspeditivniji mogući način", uvažavajući tako prava optuženog. Zato se traži da Žalbeno veće odbaci zahtev lidera srpskih radikala i nastavi proces izricanja presude kada se za to steknu uslovi.

Posebnu pažnju tužilac je u podnesku posvetio tvrdnji optuženog da je predugo u pritvoru i da je proces tokom poslednjih 11 godina često "bespotrebno odlagan".

Prvo, višegodišnje suđenje pred jednim međunarodnim sudom samo po sebi ne mora biti nerazumno, objašnjava tužilac, i podseća da su četiri predmeta pred tribunalom za Ruandu trajala između 10 i 15 godina. To što je Šešelj sve vreme u pritvoru umesto da je dobrim delom bio kod kuće, može zahvaliti jedino sebi jer, objašnjava tužilac, nikada nije tražio da bude pušten na privremenu slobodu. Optuženi je, podseća se u podnesku, odbijao da traži garancije od "prozapadnih, mafijaških i izdajničkih" vlasti Srbije, što je inače jedan od neophodnih uslova da bi haški pritvorenik bio pušten na privremenu slobodu. Osim toga, optužba navodi da Šešelj uporedo sa pritvorskim stažom služi i tri kazne za nepoštovanje suda ukupnog trajanja od četiri godine i devet meseci.

Što se navodnog "bespotrebnog odlaganja" procesa tiče, optužba podseća da je Šešelj u Hag stigao u februaru 2003, a da je početak suđenja zakazan za novembar 2006. godine. On je, međutim, stupio u štrajk glađu zbog odluke da mu se imenuje branilac, pa je suđenje "iz drugog puta" krenulo tačno godinu dana kasnije. Jednogodišnje odlaganje koje je uzrokovano "vansudskim" aktivnostima optuženog ne može se nazvati "bespotrebnim", zaključuje tužilac. Proces se potom odvijao nesmetano do januara 2009. godine kada je prekinut zbog "ugroženog integriteta postupka" i pretnji svedocima optužbe. Zatim je 2010. godine suđenje ponovo prekidano zbog nemogućnosti dolaska svedoka koje je pozvalo Pretresno veće, protiv čega se optuženi nije bunio. Sve to, ukazuje tužilac, ne može se nazvati "bespotrebnim odlaganjem".

Na "ritam procesa", navodi se u podnesku, uticala je i nesposobnost Šešelja da radi na zvaničnim jezicima Tribunala, već je tražio da mu se materijali dostavljaju "na papiru i na ćirilici", što je u nekim situacijama izazivalo višemesečne zastoje. Dalje, duža odlaganja su izazvali i neki postupci optuženog, poput onog kada je tražio da se istraže njegove tvrđe o navodnom pritisku tužilaca na svedoke. Pored svega, tužilac ukazuje i na kompleksnost predmeta koji pokriva tri entiteta (Hrvatska, Vojvodina i BiH) i učešće optuženog u opsežnom udruženom zločinačkom poduhvatu.

Dijeljenje sadržaja