Vidoje Blagojević, svjedok na suđenju Radovanu Karadžiću

U odbranu Radovana Karadžića danas su svedočila dvojica oficira VRS, osuđenih za zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine. Na klupu za svedoke je prvo izveden bivši komandant Bratunačke brigade Vidoje Blagojević, osuđen na 15 godina zatvora zbog pomaganja ubistava, progona i prisilnog premeštanja civilnog stanovništva. U Hag je doputovao od kuće, budući da je prevremeno oslobođen, nakon odslužene dve trećine kazne.

U kratkom sažetku izjave svedoka se navodi da nikada nije izvestio Radovana Karadžića o zločinima počinjenim nakon pada Srebrenice i to iz dva razloga. Prvo, zato što sa njim u to vreme nije ni imao komunikaciju i, drugo, zato što navodno ni sam nije znao da se čine krivična dela. Tvrdi da nije znao ništa o planu da se pogube hiljade zarobljenih muslimanskih muškaraca i dečaka i navodi da je njegov bezbednjak Momir Nikolić lagao pred sudom kada je rekao da ga je 12. jula 1995. godine upoznao sa takvim planom.

Nakon pročitanog sažetka, Karadžić je svedoka prepustio tužiocu. Odgovarajući na njegova pitanja, Blagojević je rekao da ne prihvata navode presude kojom je osuđen, žaleći se da je njegovo suđenje zapravo bio "udruženi poduhvat optužbe i odbrane" sa ciljem da se on proglasi krivim. Tvrdi da, iako je bio komandant brigade čiji je štab bio u neposrednoj blizini mesta zatočenja hiljada Srebreničana u Bratuncu, nije znao da je jedan broj njih tamo ubijen, a ostali odvezeni na masovna gubilišta u okolini Zvornika.

Blagojević tvrdi da su zločin nad Muslimanima iz Srebrenice "vrlo verovatno" počinili "pojedinci i nekontrolisane grupe", što je isprovociralo sledeće tužiočevo pitanje: "Da li kao vojno lice stvarno smatrate da je više od 7.000 muškaraca i dečaka moglo biti uhapšeno, zatočeno, transportovano, streljano i pokopano u roku od četiri dana od strane pojedinaca i nekontrolisanih grupa?" Svedok odgovara da o tome nije imao saznanja, a da mu iskustvo govori da nekad i nemoguće stvari "ispadnu moguće".

Tužilac je ukazivao da su Blagojević i Karadžić saučesnici u zločinu, budući da je svedok tokom rata sprovodio u delo nelegitimne direktive (broj 4 i broj 7) vrha vlasti u kojima se zahteva proterivanje muslimanskih civila iz Podrinja. Direktivu broj 7 je, podsetimo, potpisao Karadžić, a u njoj se zahteva stvaranje uslova "totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života žitelja Srebrenice i Žepe". Jedan od primera napada na civile dogodio se, navodi tužilac, 25. maja 1995. godine kada je Bratunačka brigada, po svedokovom borbenom izveštaju, na grad ispalila "dve plus dve" rakete iz haubice. Dve su, navodi se u izveštaju pogodile centar Srebrenice, a za dve nije utvrđeno gde su završile. U izveštaju 28. divizije Armije BiHod istog dana se navodi da su dve "izgubljene" rakete pala na područje Sućeske i da je tom prilikom ubijena desetogodišnja devojčica. Blagojević, koji je samo sat ranije tvrdio da je "nemoguće moguće" ovom prilikom je rekao da se radi "samo o nagađanju".