U unakrsnom ispitivanju svedoka odbrane Radovana Karadžića tužiteljica primetila, a on potvrdio, da je bio "očevidac svake teorije zavere o Srebrenici koja se pojavila u štampi". Svedok negira navode izveštaja iz kojeg proizlazi da su mu saradnici Karadžićeve odbrane na papiru doneli unapred spremljene odgovore koje je on "čitao u diktafon", sve u zamenu za novi identitet i povratak u "treću zemlju" iz koje je deportovan kako bi mu se sudilo u Republici Srpskoj

U drugom delu juče započetog glavnog ispitivanja svedok KW-012, koji se predstavio kao bivši pripadnik Armije BiH, nastavio je da potkrepljuje teze odbrane Radovana Karadžića pričama na granici mogućeg. Današnji iskaz je otvorio tvrdnjom da su muslimanski borci u prvoj polovini 1995. godine granatirali svoje sunarodnike u Srebrenici da bi izazvali NATO intervenciju, a sve po depeši Alije Izetbegovića. Lično je, tvrdi, video "zamotan" minobacač na položajima Armije BiH iz kojeg je ispaljena granata na srebreničko školsko igralište... doduše nakon što je on odatle otišao, pa je samo čuo pucanj.

Svedok je juče navodom o međusobnom ubijanju Muslimana i njihovoj pogibiji u borbama sa srpskom vojskom nastojao da umanji broj žrtava Srebreničkog genocida u julu 1995. godine, a danas je potkrepio još jednu tezu odbrane. Rekao je, naime, da zna da desetine ljudi koji se vode na spiskovima ubijenih Srebreničana žive u inostranstvu i Federaciji BiH, dok se njihove penzije i dalje isplaćuju porodicama. "Dajte mi 20 minuta da ih pronađem na Fejsbuku i Skajpu, da popričamo sa njima, nije problem", rekao je svedok. Istu stvar je, kaže, tražio i kada se sastao sa predstavnicima Karadžićeve odbrane koje je želeo je da odvede "na kafu" kod "lažnih žrtava", ali mu navodno nije dopušteno da pređe iz Republike Srpske u Federaciju.

Ističući svoju važnost, svedok je rekao da se 1997. godine sastao sa Alijom Izetbegovićem i efendijom Mustafom Cerićem i da su mu tada dali 50.000 maraka u zamenu za odlazak iz BiH. Potom je, tvrdi, izbrisan sa svih boračkih spiskova u BiH da bi se prikrilo njegovo učešće u ratu.

Tužiteljica Pak/Pack je, međutim, sugerisala da je svedok zapravo pomoć i privilegije dobio od odbrane u zamenu za lažno potvrđivanje teza koje idu u prilog Karadžiću. Prvo je primetila, a svedok potvrdio, da je on navodni očevidac svake "teorije zavere o Srebrenici koja se pojavila u štampi", poput međusobnog ubijanja Muslimana pre i nakon pada enklave i "lažnih žrtava" genocida. Zatim je ukazala i kako je do toga došlo.

U službenoj belešci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH od 16. marta 2011. godine se, naime, navodi da je svedok nakon otpuštanja iz zatvora u Foči, gde je služio kaznu zbog navodno počinjenog ratnog zločina, angažovan kao svedok odbrane od strane Karadžićevog branioca Gorana Petronijevića. On ga je sačekao pred zatvorom, odveo u Bijeljinu gde je u jednom stanu sa njim urađen i diktafonom snimljen intervju i to tako što su mu postavljana pitanja, a onda prstom na papiru pokazivani odgovori koje treba da pročita. Sve uz obećanje da će biti "zaštićen od osvete Bošnjaka", dobiti novi identitet i biti prebačen u Srbiju, potom i "treću zemlju". Odgovori koji su mu "pokazani prstom" sadržali su, navodi se u belešci SIPA, teze saglasne Karadžićevim teorijama zavere o Srebrenici.

Svedok, međutim, negira navode bosanske obaveštajne agencije tvrdeći da mu je sve podmetnuo njegov tadašnji branilac Damir Alagić i da su mu ljudi iz SIPA pretili još dok je bio u zatvoru u Foči. Da bi pokazala o kome se, zapravo, radi, tužiteljica je citirala psihijatrijski izveštaj pripremljen za sud u Republici Srpskoj koji ga je osudio na 5 godina zatvora, a u kojem se navodi da je svedok "emocionalno nezreo, neurotičan, bez integriteta, sa ograničenim intelektualnim sposobnostima i na nivou fiziološke otupljenosti". Lekarska etika nije bila smetnja dr. Karadžiću da ispituje svedoka sa takvom dijagnozom, što je na momente delovalo prilično mučno, čak i nehumano. U dodatnom ispitivanju dr. Karadžić je osporavao izveštaj troje kolega iz Srbije i Republike Srpske, ukazujući da sa svedokom nije rađen test inteligencije, pa se ne može zaključivati o njegovoj (ne)inteligenciji.

Zanimljivo je da svedok tokom iskaza nije želeo da kaže ko mu je, kada su on i otac uhapšeni u maju 1992. godine, ispred porodične kuće ubio sina i majku. Ime tog srpskog vojnika je naveo u ranijoj izjavi datoj agenciji SIPA, ali više ne želi da ponovi, jer je ubici, kako kaže, "halalio".

Pred kraj današnjeg zasedanja, iskaz je u Karadžićevu odbranu počeo Vladimir Matović, bivši novinar "Borbe" i savetnik za unutrašnju politiku predsednika SRJ Dobrice Ćosića.

Dijeljenje sadržaja