Optužba najavila da će tražiti ponovno otvaranje dokaznog postupka na suđenju Ratku Mladiću, kako bi predočila dokaze o masovnoj grobnici u kompleksu rudnika Tomašica kraj Prijedora. Odbrana traži najmanje šest meseci pauze za pripremu svog dokaznog postupka

Tužilac Dermot Grum/Groome najavio je da će tražiti ponovno otvaranje dokaznog postupka optužbe na suđenju Ratku Mladiću, kako bi sudijama prezentovali dokaze u vezi sa novootkrivenom masovnom grobnicom u rudniku Tomašica kraj Prijedora.

Tužilaštvo procenjuje da će im za izvođenje tih dokaza biti potrebne dve sedmice u martu sledeće godine. Grum je istakao da se radi o dokazima koji su važni ne samo za utvrđivanje smrti žrtava, već i za dokazivanje "velike operacije ubijanja i sahranjivanja", što je relevantno za dokazivanje navoda prve tačke optužnice kojom se Mladić tereti za genocid.

Obzirom da se dokazni postupak optužbe završava za dve sedmice, odbrana je najavila da u svom postupku planiraju da utroše jednako vremena kao i tužilaštvo i izvedu otprilike isti broj svedoka. Tužilac je do sada potrošio oko 200 sati. Za pripremu dokaznog postupka branilac Branko Lukić zatražio je najmanje šest meseci. Međutim, ukoliko tužilaštvo u martu ponovo otvori postupak u vezi sa Tomašicom, branilac je najavio da će tražiti da se i odbrani u te svrhe dodeli duplo više vremena u odnosu na tužioca. Odbrana, naime, planira da svoje dokaze u vezi sa Tomašicom prezentuje jednako dugo koliko i tužilac, s tim što bi im za pripremu tih dokaza bilo potrebno još toliko vremena.

Odbrana je takođe najavila da planiraju da podnesu zahtev u skladu sa pravilom 98bis Pravilnika o postupku i dokazima. To pravilo daje priliku odbrani da zatraži oslobađanje optuženog na "poluvremenu" suđenja po onim tačkama optužnice za koje tužilaštvo, po njima, nije izvelo dovoljno dokaza koji bi doveli do osuđujuće presude. Taj zahtev biće podnet najranije u februaru naredne godine.

Prethodno je na kratko dodatno ispitivanje pozvan istražitelj tužilaštva Beri/Barry Hogan, koji je u septembru ove godine svedočio o snajperskim incidentima i granatiranju Sarajeva. U današnjem iskazu tužiteljica mu je predočila dve mape Sarajeva – radnu kartu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS iz jula 1992. godine i mapu Armije BiH iz marta 1995. godine. Svedok je na obe mape pokazao pravac prostiranja linija sukoba i naveo da nema mnogo razlike kada se uporede položaji iz 1992. i 1995. godine.

Na zahtev tužiteljice svedok je na mapama uneo sledeće kote: Debelo Brdo, Čolinu Kapu, Mojmilo, Hum, Hrasno i Hrasno brdo i potvrdio da su bile pod kontrolom ABiH, kao i da su se položaji srpske vojske nalazili iznad njih. Hogan je za brdo Žuč rekao da je "prelazio iz ruke u ruku", dok je Trebević bio stalno u rukama SRK, kao i Dobrinja 1 i Dobrinja 4, dok su preostali delovi Dobrinje bili pod kontrolom ABiH.

Na zahtev branioca u mapu Sarajeva ucrtao je i mesta koja su bila pod kontrolom ABiH: Vranjače, Grdonj brdo, Briješće brdo i Balino brdo, sa kojeg je, prema odbrani, ABiH mogla da kontroliše Vogošću.

Dijeljenje sadržaja