U nameri da skine odgovornost sa vojske za uslove i tretman zatočenika u logorima u bosanskoj Krajini, Mladićeva odbrana tvrdi da je nestašica hrane bila uzrok neuhranjenosti logoraša, uprkos tome što je komanda logora Manjača čak zaposlila i nutricionistu. "Ako je postojao, nutricionista očito nije radio svoj posao", odgovara vojni ekspert tužilaštva

Vojni veštak tužilaštva Juen Braun/Ewan Brown završio je danas četvorodnevni iskaz na suđenju Ratku Mladiću, za koje je pripremio izveštaj pod naslovom "Vojna situacija u bosanskoj Krajini 1992. godine".

Nastojeći da pobije zaključke tog izveštaja branilac je insistirao da je vojska sankcionisala počinioce krivičnih dela nad nesrbima. Ukazujući da su stroge disciplinske mere JNA, preuzete u VRS, branilac je prikazao dokument iz juna 1992. godine, u kojem se nalaže da se "po svaku cenu" spreče pljačke, da se u odnosu prema neprijatelju poštuju međunarodni standardi, a prekršioci kažnjavaju čak i do upotrebe mera "fizičke likvidacije". Braun se, međutim, zapitao da li su te "ultimativne sankcije" zaista i primenjivane. U dokumentima koje je proučavao nikada nije naišao na dokaze da su preduzimane "rigorozne, robusne i efikasne mere". Takođe, nije video pokretanje istražnih radnji protiv bilo kojeg višeg oficira, već samo nekoliko zahteva vojnog tužioca koji su nedovoljno istraženi i odbačeni.

Advokat Branko Lukić nastojao je da ospori i Braunov zaključak da je VRS podržavala organizovanu pljačku imovine nesrba. U prilog tome prikazao je dokument s potpisom generala Talića iz maja 1995. godine koji nalaže da se snabdevanje mora nastaviti "po ustaljenoj šemi". Prema Braunu, Talić izdaje dvostruka naređenja. S jedne strane nastoji da spreči pljačke i kršenja discipline, ali isključivo na pojedinačnom nivou. Sa druge strane, međutim, on "rado pristaje", na politiku vlasti da se pokretna i nepokretna imovina onih koji se iseljavaju mora oduzeti, centralizovati i staviti državi na raposlaganje, kako je navedeno u uputstvu vlasti RS iz jula 1992. godine. "Čini se da vlasti nisu htele da pojedinci profitiraju", zaključio je Braun. Povrh toga, mali broj istraga je stvorio atmosferu u kojoj vojnici znaju da nema posledica, čime su inicijalna uputstva za sprečavanje kriminala postala "besmislena i bezvredna".

Osvrćući se na delove izveštaja u kojima se govori o lošim uslovima u zatočeničkim logorima u bosanskoj Krajini, branilac je sugerisao da je "opšta nestašica hrane" bila uzrok neuhranjenosti u logoru Manjača, uprkos naporima komande logora koja je čak imala i stalno zaposlenog nutricionistu. "Ako je postojao, nutricionista očito nije radio svoj posao", prokomentarisao je Braun.

U pokušajima da porekne odgovornost vojske za dešavanja u Manjači i prijedorskim logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje, branilac je insistirao da je zarobljenike u logor dovodila policija, da komanda logora nije imala punu kontrolu, kao i da vojska nije bila odgovorna ni za šta što se dešavalo van kapija logora. Prema braniocu, vojska ne snosi odgovornost ni za smrt više zatvorenika koje su početkom avgusta 1992. policajci ubili pred kapijom Manjače. Braun podseća da komanda logora nije ni pokušala da odmah privede počinioce, osigura mesto zločina niti o tome obavesti vojnu policiju.

Dijeljenje sadržaja