U nastavku glavnog iskaza na suđenju bivšem komandantu Glavnog štaba VRS, ekspert za vojna i obaveštajna pitanja Rejno Tunens analizira ostvarivanje šest strateških ciljeva bosanskih Srba kroz rukovođenje i komandovanje Ratka Mladića

Deo ekspertskog izveštaja vojno obaveštajnog analitičara tužilaštva Rejno Tunensa/Reynaud Theunens o ulozi Ratka Mladića kao komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) posvećen je ratnim ciljevima bosanskih Srba. Strateški ciljevi su formulisani na 16. sednici skupštine Srpske republike Bosne i Hercegovine 12. maja 1992. godine.

Prvi cilj – razdvajanje srpskog od druga dva naroda je, po Tunensu, imao prioritet u odnosu na ostalih pet kojima se definiše geografski okvir zamišljene srpske države sa granicama na Neretvi i Uni, bez granice na Drini, sa koridorom koji povezuje Semberiju i Krajinu, delom Sarajeva i izlazom na more.

Strateški ciljevi su, ukazao je Tunens, bili osnova za uspostavljanje srpske države i baza za operacije VRS od 1992. do kraja 1995. Snage bosanskih Srba sastavljene od Teritorijalne odbrane, policije i dobrovoljaca iz Srbije počele su sa ostvarivanjem tih ciljeva i pre nego što su oni zvanično formulisani. Na primer, već u aprilu i maju 1992.preuzete su opštine na severu BiH čime je omogućeno kasnije probijanje koridora u Posavini.

Tužilac je predočio nekoliko naređenja koja ukazuju na preduzimanje mera za ostvarivanje strateških ciljeva. Na sastanku najvišeg srpskog rukovodstva 6. juna 1992. godine čiji je tok zabeležen u Mladićevom dnevniku navode se Karadžićeve reči da je "Bratunac oslobođen" te da "padom Bratunca pada i Zvornik" kao i da "drže pola Srebrenice". Time se, smatra Tunens, teži ostvarenju trećeg cilja – uklanjanju granice na Drini kao i prvog cilja, razdvajanju naroda. Na istom sastanku Krajišnik poziva na ujedinjenje severo-istočnog dela Bosne čime bi se ostvario drugi cilj - uspostavljanje posavinskog koridora. Krajišnik zaključuje da "granice treba braniti i odbraniti a od sutra da osvojimo ono što je naše i budemo spremni da odbranimo svoju državu". Istog dana Mladić je izdao direktivu broj 1 kojom je definisao operacije VRS.

Tužilac je predočio niz naređenja koja, po njemu, ukazuju na Mladićevo regularno vršenje funkcija komandovanja i rukovođenja. U aprilu 1992, godine, Mladić traži transfer ljudstva 9. Korpusa JNA u redove milicije i naređuje da im se dodeli oružje i municija. Time je, ukazao je Tunens, Mladić "zaobišao" primenu Vensovog plana za takozvanu Republiku Srpska Krajina koji je predviđao razoružavanje vojnih jedinica i lako naoružanje za miliciju. Po preuzimanju dužnosti komandanta Glavnog štaba, Mladić je tražio da jedinice JNA koje se povlače ostave za sobom oružje, da se vojnici JNA rođeni u BiH priključe VRS i zahtevao jeredovno izveštavanje. To sve, po Tunensu, ukazuje na jedinstveno rukovođenje i komandovanje jedinicama pod njegovom kontrolom.

Mladić je danas pokazao veliko interesovanje za iskaz Tunensa i često se glasno konsultovao sa braniocima zbog čega ga je predsedavajući sudija više puta upozorio. Sutrašnji nastavak Tunensovog iskaza odvijaće se bez Mladića koji se odrekao prava da prisustvuje zasedanju. Razlozi odsustva nisu saopšteni.

Dijeljenje sadržaja