Opisujući posledice etničkog čišćenja, britanski novinar Džeremi Boven na suđenju Ratku Mladiću rekao da je taj proces u BiH bio posebno traumatičan jer su cele porodice za svega nekoliko minuta ostajale "bez doma i novca" i da su žene i deca bili "potpuno izgubljeni" bez svojih muževa i očeva koji su pred njima ubijani ili odvođeni u logore

U završnici juče započetog glavnog ispitivanja na suđenju Ratku Mladiću, ratni dopisnik BBC Džeremi Boven/Jeremy Bowen je rekao da se prvi talas etničkog čišćenja nesrpskih sela u BiH odigrao tokom 1992. godine, a da se u narednom periodu nije proterivalo uz pretnju oružjem već na sofisticiraniji način. Naveo je primer Bijeljine gde je lokalni moćnik Vojkan Đurković proterivanje preostalih Muslimana pretvorio u "birokratsku proceduru" osnivanjem Komisije za slobodu kretanja koja "omogućava" odlazak iz grada "onima koji to žele", a u isto vreme su nesrpski civili bili zastrašivani i praktično primorani da se prijave za odlazak.

Kulminacija etničkog čišćenja dogodila se u julu 1995. godine kada su hiljade žena i dece proterani iz srebreničke enklave pre nego što su zarobljeni muškarci streljani. Taj proces svedok je pratio iz Sarajeva i u prilogu za BBC je koristio snimke srpske televizije sa Pala na kojima je prikazana evakuacija žena i dece uz primetno odsustvo vojno sposobnih muškaraca.

Opisujući efekte etničkog čišćenja na stanovništvo, Boven je rekao da je u karijeri izveštavao sa 17-18 ratišta, ali da je u BiH taj proces bio "posebno traumatičan". Civili su, objasnio je, često proterivani iz svojih domova za svega nekoliko minuta, noseći sa sobom tek nešto ličnih stvari koje im nisu opljačkane. Pri tom su vojno sposobni muškarci, nekada i dečaci od 13-14 godina, odvajani od ostalih civila i često streljani pred očima svojih rođaka ili odvođeni u logore. Radilo se, objasnio je, o patrijarhalnim sredinama gde su muškarci donosili odluke, a sada su žene i deca ostali bez njih "potpuno izgubljeni, bačeni u okean traume, usamljenosti, očaja i straha".

Iste priče su se ponavljale na različitim lokacijama u BiH, pa ih je BBC zbog "zamora" urednika i gledalaca sve ređe emitovao. Boven je, međutim, smatrao da je te priče trebalo redovno prikazivati jer su ukazivale na postojanje obrasca etničkog čišćenja.

U unakrsnom ispitivanju branilac Ivetić se bavio uglavnom "sarajevskim" delom svedokovog jučerašnjeg iskaza. Sugerisao je da "teorija zavere" o samogranatiranju Sarajeva od strane Armije BiH sa ciljem pridobijanja međunarodne podrške ipak ima smisla, odnosno da postoje činjenice koje je potkrepljuju. Predočio je nekoliko dokumenata UNPROFOR u kojima se izražava sumnja da su vladine snage odgovorne za napade na civile, ali je svedok odgovorio da se na osnovu "jednog slučaja" ne može graditi cela teorija. Objasnio mu je da je tvrdnje o samogranatiranju prvi put čuo od pomoćnika komandanta Unprofora Mekenzija/MacKenzie, čije ime nije želeo da navede. Kada ga je Boven pitao da li za to imaju dokaze, neimenovani oficir je odgovorio: "Nemamo, ali tako mislimo".

Branilac je, takođe, sugerisao da je postojala "unutrašnja opsada" Sarajeva koju su držale jedinice pod komandom kriminalaca poput Cace, Ćele i Juke Prazine, a da su postojale i birokratske prepreke za odlazak iz grada. Svedok je rekao da su određena ograničenja postojala, ali je naglasio da je "jedinu opsadu" držala vojska bosanskih Srba koja je grad okružila topovima. Boven je danas okončao iskaz, a u ponedeljak se nastavlja dokazni postupak optužbe.

Dijeljenje sadržaja