Ekspert optužbe Ričard Batler na osnovu pregleda obimnog dokaznog materijala zaključio da je Ratko Mladić aktivno učestvovao u srebreničkoj operaciji u julu 1995. godine tako što je planirao akcije, nadgledao njihovo sprovođenje, bio prisutan na terenu tokom borbi i odlučivao o sudbini civila koji su se sklonili u Potočare

Pedantni sistem izveštavanja i arhiviranja dokumenata koji je vojska bosanskih Srba nasledila od bivše JNA omogućio je američkom obaveštajcu Ričardu Batleru/Richard Butler da, u kombinaciji sa uvidom u presretnute razgovore i izjave svedoka, do detalja rekonstruiše tok srebreničke operacije u julu 1995. godine. U svojim ekspertskim izveštajima, svedok se bavio komandnom strukturom jedinica koje su učestvovale u napadu, a u sedmom iskazu pred Tribunalom posebno se osvrnuo na ulogu optuženog Ratka Mladića.

Operacija "Krivaja '95" tokom koje su zauzete enklave Srebrenica i Žepa pokrenuta je, rekao je svedok, na osnovu Direktive 7 sa potpisom Radovana Karadžića iz marta 1995. godine i Direktive 7.1 koju je potpisao Ratko Mladić. Cilj isprva nije bio da se enklave zauzmu već da se razdvoje i u njima stvore uslovi "besperspektivnosti daljeg opstanka" civilnog stanovništva, kako predviđa Direktiva 7. Vojno rukovodstvo bosanskih Srba je, kaže svedok, očekivalo jači otpor 28. divizije Armije BiH, ali i značajniji angažman Unprofora na zaštiti Srebrenice i Žepe. Budući da do toga nije došlo, srpskoj vojsci se otvorio put, pa je vrhovni komandant Karadžić na predlog Glavnog štaba 9. jula 1995. godine odobrio ulazak vojske u Srebrenicu.

Batler kaže da se iz dokumenata i presretnutih razgovora vidi da je pre i neposredno nakon zauzimanja Srebrenice 11. jula 1995. godine među oficirima vojske bosanskih Srba vladala konfuzija, jer deo njih nije znao za plan da se civili proteraju iz grada, a vojno sposobni muškarci pobiju. Tužilac je kao ilustraciju predočio dva presretnuta razgovora od 12. jula u kojima u razmaku od samo deset minuta u prvom nepoznati oficir kaže da će civili okupljeni u Potočarima imati izbor da odu ili ostanu, dok u drugom Mladić kaže "evakuisaćemo sve, i ko hoće i ko neće".

U dokumentu Drinskog korpusa od 12. jula navodi se, ukazuje Batler, da je naređenje za slanje autobusa i kamiona za transport, koje je većinom obezbedilo Ministarstvo odbrane, došlo od Mladića, kao i da se u izveštaju Glavnog štaba upućenog tog dana Radovanu Karadžiću predviđa transport 10.000 civila iz Potočara. Osim uloge u deportaciji stanovništva iz Potočara, Mladić je, zaključuje svedok na osnovu uvida u dokumentaciju, bio aktivan u svakoj fazi srebreničke operacije: od planiranja i sprovođenja njenog vojnog dela, do zločina koji su počinjeni nad tamošnjim stanovništvom.

Njegov potpis je na jednoj od dve direktive kojima se naređuje napad na Srebrenicu i Žepu, bio je redovno izveštavan o situaciji na terenu, 10. jula sa isturenog komandnog mesta Drinskog korpusa prati razvoj događaja, a sutradan je već sa vojskom u Srebrenici. Potom učestvuje na više sastanaka u bratunačkom hotelu "Fontana" na kojima se odlučuje sudbina civila iz Potočara, a Batler je zaključio da je odluka da se pobiju zarobljeni muškarci i dečaci doneta između drugog i trećeg sastanka u "Fontani", odnosno između večeri 11. i jutra 12. jula. O egzekucijama srebreničkih zarobljenika više reči će, po svemu sudeći, biti u sutrašnjem nastavku glavnog ispitivanja koje vodi tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey.

Dijeljenje sadržaja