Opisujući kontekst srebreničke operacije VRS, američki obaveštajac Ričard Batler na suđenju Ratku Mladiću rekao da se u dve direktive vojnog vrha bosanskih Srba civilno stanovništvo istočne Bosne navodi kao meta, što smatra u potpunosti protivzakonitim, iako ne poriče opravdanost vojnog aspekta napada na enklave

Peruanski forenzički antropolog Hoze Pablo Barajbar/Jose Pablo Baraybar odbacio je danas sugestiju odbrane Ratka Mladića da su srebreničke žrtve u julu 1995. godine pokopane u masovne grobnice u sklopu asanacije terena. Dokaz za to su, po braniocu Miodragu Stojanoviću, ostaci "belog praha" u grobnicama, odnosno kreča koji se koristi "za dezinfekciju". Svedok je, međutim, rekao da posipanje krečom nema "nikakve veze sa dezinfekcijom" već sa pokušajem da se suzbije smrad tela ubijenih.

Branilac je na samom kraju unakrsnog ispitivanja ponovio tezu da su u masovne grobnice osim "žrtava protivzakonitih streljanja" sahranjeni i muslimanski borci poginuli u borbama pri pokušaju proboja ka Tuzli. Na pitanje da li tako nešto smatra mogućim, Barajbar je odgovorio da je "sve na ovom svetu moguće, ali nije sve verovatno" i dodao da u konkretnom slučaju sve ukazuje na verovatnoću da se radi o žrtvama streljanja. Uostalom, nastavio je svedok, zašto bi se uložilo toliko truda da se leševi uz upotrebu teške mašinerije premeštaju iz jedne u drugu grobnicu. Radilo se, zaključuje, pre o prikrivanju zločina nego o pokopu ubijenih boraca.

Nakon Barajbara, tužilac je na klupu za svedoke izveo oficira američke Službe za nacionalnu bezbednost Ričarda Batlera/Richard Butler, koji je od 1997. do 2003. godine radio u haškom tužilaštvu i učestvovao u srebreničkoj istrazi. Kao iskusni obaveštajac imao je zadatak da pomogne istragu uparivanjem izjava žrtava, insajdera i drugih svedoka sa hiljadama dokumenata VRS i presretnutim razgovorima visokih oficira vojske bosanskih Srba. Na osnovu toga je sačinio više izveštaja o komandnoj strukturi i načinu funkcionisanja VRS pre i za vreme srebreničke operacije u julu 1995. godine. Izveštaji su uz Batlerov iskaz do sada uvedeni u dokaze na šest haških predmeta, kao i danas na suđenju Ratku Mladiću.

Prvog dana svedočenja, američki obaveštajac je opisao događaje koji su prethodili napadu vojske bosanskih Srba na Srebrenicu. Odgovarajući na pitanja tužioca Pitera Mekloskog/Peter McCloskey, svedok je rekao da je još u novembru 1992. godine u Direktivi 4 sa potpisom Ratka Mladića definisan cilj da neprijatelja treba prisiliti da "sa muslimanskim stanovništvom napusti područje Birača, Žepe i Goražda". Batler objašnjava da su civili bili smetnja težnji Mladićeve vojske da ovlada istočnom Bosnom jer su u enklavama bili jedina pomoć i podrška neprijateljskoj vojsci. Po njemu, radi se o potpuno nelegitimnoj meti.

Od tada pa nadalje, civilno stanovništvo je bilo meta napada srpske vojske, baš kao što su iz Srebrenice i drugih enklava napadani srpski položaji ali i srpska sela, naveo je Batler, i dodao da je postojalo "vojno opravdanje" za napad vojske bosanskih Srba na enklave jer one nikada nisu bile demilitarizovane. Ipak, u martu 1995. godine je usledila Direktiva 7 sa potpisom Radovana Karadžića u kojoj se od vojske traži stvaranje "uslova totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka meštana Srebrenice i Žepe". Još jedno, po svedoku, nelegitimno naređenje. Tužilac je ukazao na stav odbrana u dosadašnjim srebreničkim suđenjima da je Direktiva 7 "poništena" Direktivom 7.1 koju je 31. marta 1995. godine potpisao Ratko Mladić. Iako se u njoj ne pominje civilno stanovništvo, Batler kaže da se radi samo o "dopuni" prethodne direktive, a da je tako po njemu govori činjenica da se komanda Drinskog korpusa u svojim narednim naređenjima poziva na oba pomenuta dokumenta. Ričard Batler sutra nastavlja svedočenje.

Dijeljenje sadržaja