Home



PITANJE BEZ ODGOVORA




Bivši Mladićev pomoćnik za organizacijsko-mobilizacijska i personalna pitanja, Petar Škrbić, nije želeo da odgovori na pitanje da li "evakuaciju" žena i dece iz Srebrenice 12. jula 1995. godine, za koju je obezbedio autobuse, smatra zločinom

Petar Škrbić, svjedok na suđenju Ratku Mladiću Petar Škrbić, svjedok na suđenju Ratku Mladiću

Penzionisani general VRS Petar Škrbić je svedočeći na suđenju svom bivšem komandantu Ratku Mladiću iskoristio pravo da ne odgovori na pitanje koje bi ga moglo inkriminisati. Na samom kraju svedočenja tužilac ga je pitao "da li mu je problem da prihvati kako je učestvovao u premeštanju nesrpskog stanovništva Srebrenice u julu 1995. zbog toga što zna da je to bio zločin". Bivši Mladićev pomoćnik za organizacijsko-mobilizacijske i personalne poslove u Glavnom štabu VRS je rekao da na to pitanje "radije ne bi" odgovorio.

Tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey se nadovezao na niz pitanja sudija o "mobilizaciji 50 autobusa" koju je Škrbić 12. jula 1995. godine naložio na osnovu naređenja komandanta Glavnog štaba Ratka Mladića. Sudije su naime nastojale da provere da li je Škrbić prosleđujući Mladićevu naredbu Ministarstvu odbrane RS da se 50 autobusa pošalje u Bratunac znao za šta će ti autobusi biti upotrebljeni. Mada je pomenuo da mu je rečeno kako su autobusi potrebni "za evakuaciju" Škrbić tvrdi da tada nije znao o kakvoj se evakuaciji radilo. Prema optužnici 12. jula 1995., dan nakon pada Srebrenice, počelo je odvoženje izbeglica okupljenih u Potočarima.

Na pitanja sudija kako je mogao da naloži mobilisanje autobusa a da "ništa nije znao o tome za šta bi oni bili korišćeni, kuda bi oni trebalo da odu i ko će im izdati uputstva, Škrbić je rekao da se time nije bavio te da mu je bilo dovoljno što je kao destinacija bio naveden stadion u Bratuncu, a kao svrha "evakuacija". Mada očito nije uspeo da ih uveri u valjanost svojih odgovora, sudije ipak nisu primorale Škrbića da odgovori na tužiočevo pitanje da li ga saznanje da je reč o zločinu sprečava da prihvati svoju uloguu prisilnom premeštanju nesrpskog stanovništva Srebrenice.

Odbrana je u unakrsnom ispitivanju nastojala da ukaže na odgovornost drugih vojnih i političkih zvaničnika bosanskih Srba. Škrbić je, naime, potvrdio da Mladić nije bio u dobrim odnosima sa vrhovnim komandantom oružanih snaga RS, Radovanom Karadžićem, koji je u više navrata pokušao da ga smeni sa položaja komandanta Glavnog štaba VRS. Karadžić je takođe u nekim slučajevima "zaobilazio" Mladića izdavajući naredbe direktno komandantima korpusa, kao što je bio slučaj sa generalom Radislavom Krstićem kome je neposredno odobrio srebreničku operaciju.

Deo odgovornosti bi, sudeći po pitanjima odbrane, mogao da snosi i načelnik Glavnog štaba, general Manojlo Milovanović, koji je u vreme srebreničke operacije bio na zapadnom ratištu u Krajini. Škrbić, naime, tvrdi da Milovanovića "niko nikada nije zastupao", što je suprotno stavu optužbe da je Milovanovića u vreme Srebrenice zastupao general Radivoje Miletić, čiji je predmet u žalbenom postupku nakon prvostepene presude kojom je osuđena na 19 godina zatvora.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se sutra iskazom novog svedoka optužbe.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 594

IPAK GENOCID: Karadžiću vraćena tačka 1. optužnice
18 GODINA KASNIJE: Identifikovana 7.001 žrtva srebreničkog genocida
KRATKO PAMĆENJE "DUGE PUŠKE": Šta je Zvonko Bajagić zaboravio da kaže u izjavi