General Filip Morijon, bivši zapovednik UNPROFOR, svedočio na sudjenju Slobodanu Miloševiću o dramatičnoj situaciji u Srebrenici u proleće 1993. i o ulozi tadašnjeg predsednika Srbije u sprečavanju da se dogodi najgore, što se ipak dogodilo dve godine kasnije.


Nekoliko svedoka optužbe je, u dosadašnjem toku sudjenja, isticalo zasluge Slobodana Miloševića iz proleća 1993., kada je u poslednjem trenutku zaustavio Mladićevu ofanzivu na Srebrenicu. Nakon lorda Dejvida Ovena/David Owen, koji je o tome svedočio u novembru prošle godine, danas je i general Filip Morijon/Philippe Morillon, bivši zapovednik UNPROFOR u BiH, potvrdio da je Milošević tada zaustavio Mladića, jer je shvatio da bi ulazak srpskih snaga u enklavu doveo do teškog masakra, zbog mržnje akumulirane zločinima koje su snage Nasera Orića od početka 1993. izvršile u tom području.

Isticanjem Miloševićevih zasluga iz 1993. tužilac, očito, želi da pokaže da je tadašnji predsednik Srbije imao odlučujući uticaj na vodje bosanskih Srba, a pre svega na generala Ratka Mladića, i da je - kad je hteo - mogao da ih spreči u vršenju zločina. Njegova intervencija je u proleće 1993. sprečila masakr u Srebrenici, a nakon toga je – opsadom enklave, presecanjem humanitarne pomoći i neodlučnošću snaga UN - stvorena situacija koju je Dijego Arija, bivši ambasador Venecuele u UN, u ovonedeljnom svedočenju opisao kao "usporeni genocid", koji se postepeno ubrzavao do jula 1995.

Pitanje koje tužilac sugeriše sudijama glasi: zašto Milošević u leto 1995. nije postupio na isti način kao u proleće 1993. i zaustavio Mladićev pohod na Srebrenicu koji je završen masakrom najmanje 7.000 ljudi?

Odgovor na to pitanje pokušao je, u avgustu 1995., od Miloševića da izvuče general Vesli Klark/Wesley Clark, koji je nedavno svedočio kako mu je tadašnji predsednik Srbije uzvratio da je "rekao Mladiću da to ne radi..." ali ga on nije poslušao.

Povezivanje ova četiri svedočenja ukazuje da tužilac – isticanjem Miloševićevih zasluga iz 1993. - pokušava da dokaže njegovu odgovornost za saučesništvo u genocidu 1995. Za odgovornost u saučesništvu, naime, nije neophodno dokazati da je optuženi posedovao "genocidnu nameru" (da uništi, u celosti ili delom, grupu kao takvu). Umesto toga, dovoljno je - pored samog genocida - dokazati da je optuženi pomagao i podržavao saučesnike za koje je znao da poseduju takvu nameru. Tek će presuda, naravno, pokazati da li je tužilac uspeo u tome.

General Morijon je danas svedočio o "paklenom krugu krvi i osvete" stvorenom u području Srebrenice nakon masakra nad srpskim civilima koji su snage Nasera Orića izvršile na pravoslavni božić 1993. "Bila je to istinska mržnja, u stepenu koji se može videti samo medju braćom ili susedima" - rekao je Morijon opisujući stanje duha na obema stranama u proleće 1993. Kada se 19. marta 1993. našao u opkoljenoj Srebrenici, Morijon je - kako je danas rekao - bio uveren da je zaustavljanje Mladićeve ofanzive "pitanje života ili smrti za to stanovništvo" i bio je, tvrdi, "spreman na sve" da bi ih zaštitio.

Jedina osoba koja je u tome mogla da mu pomogne bio je, po Morijonu, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, jer je samo još on "kontrolisao Mladića", koji je u to vreme bio jedini "istinski nosilac moći" medju bosanskim Srbima. Morijon je, zato, 25. marta 1993. otišao u Beograd i uverio Miloševića da mu pomogne da "deaktivira tu bombu" i spreči ulazak Mladićevih snaga u Srebrenicu.

Dve godine kasnije Morijon je, na svoju žalost, ustanovio da je bomba "deaktivirana" samo privremeno.

U unakrsnom ispitivanju, Milošević je citirao Morijonovu izjavu datu u istrazi koju je, povodom srebreničkog masakra, vodjena u Parlamentu Francuske. U toj izjavi, Morijon kaže da je "Mladić upao u klopku u Srebrenici jer je očekivao otpor a nije na njega naišao", kao i da "ne veruje da je Mladić naredio masakre, ali misli da je potcenio mržnju."

Morijon je pokušao da relativizuje tu svoju izjavu ukazujući kako je Bosnu napustio u leto '93. - dve godine pre srebreničkog masakra. Dodao je kako ga je Mladić, prilikom njihovih susreta 1992. i 1993., stalno pitao: "Šta vi radite ovde? Pustite me da sredim račune sa mojim Turcima i nemojte mi stajati na putu."



Fotografije